Sunday, December 25, 2016

NOCTURNAL ANIMALS

Pogledao sam NOCTURNAL ANIMALS Toma Forda. Posle odličnog, intimističkog, kamernog debija, Ford se u ovom filmu razmahnuo. I na neki način ovo je njegov "drugi debi". Naime, u ovom filmu, Ford je pokazao da u zanatskom pogledu može izrasti u ozbiljnog reditelja, da zna sve što je potrebno. Međutim, u adaptaciji romana Austina Wrighta izostao je dublji smisao. Ovo je film o ženi koja čita roman svog bivšeg, i počinju da se ređaju situacije iz knjige u kojima ona nega vidi kao protagonistu a ostale junake kao refleksiju svog stava o njegovom životu, sve to praćeno prisećanjima na njihovu ljubav i kako se ona završila. Zvuči zanimljivo, ali nije. Naime, priča romana je dosta mlak revenge triler koji bismo mi sada mogli da razumemo kao jednu interpretaciju njihovog ljubavnog brodoloma ali u suštini ono što gledamo ostaje mlak revenge triler. Drama glavne junakinje koja čita knjigu je potentnija, i ima nekih finih rešenja, ali na svako fino rešenje dođe i poneko preterano opšte mesto pa se na kraju gledalac nema čemu radovati.

Glumačka ekipa je zanimljiva premda mislim da su Isla Fisher i Armie Hammer zločinački slabo iskorišćeni. Amy Adams je već prekaljena indie figura ali treba imati strpljenja za Michaela Shannona, naročito jer je ovde uparen sa Jake Gylenhaalom i šmiraju nemilosrdno.

Ukupuno uzev, NOCTURNAL ANIMALS nije film koji je nezasluženo privukao pažnju, ali svakako jeste nezasluženo privukao pohvale. Ovo je možda bilo zanimljivo polazište za film, ali Ford na kraju nije uspeo da transcendira pojavni oblik svoje priče i dokopa se nekih "viših sfera" kojima je tako grčevito stremio.

* * / * * * *

1 comment: