HARSH TIMES

Reprizirao sam HARSH TIMES Davida Ayera. Rediteljski debi ovog scenariste nastao je kao pet project i eksploatisan je kao indie film iako je u suštini reč o muškoj melodrami na tragu Warner Bros gangsterskih melodrama iz tridesetih i ranih njujorških filmova Martina Scorsesea. Nažalost, iako je Warner recimo plasirao i MEAN STREETS, sada su druga vremena, i ta vrsta serioznog, pesimističnog filmmakinga je gurnuta u indie vode.

HARSH TIMES je jedan od onih filmova koji su bolje prošli u Evropi nego u Americi iako je i po egzekciji i po temi reč o kvintesencijalno američkom filmu. Ayeru su likovi na prvom mestu ali isključivo u spoju sa pričom. HARSH TIMES je u rediteljskom pogledu tvrd, precizan, krt u svom fokusu na junaka i njihove sudbine i gradi svoj izraz u smeru tragedije koja se jasno nazire i zbog koje je gledaocima priuštena moćna katarza.

Sve to su aduti koje su nekada imali holivudski filmovi, ali već dugo vremena takve priče mogu da rade samo najelitniji reditelji sa neograničenim “kreditima”. Otud je ovaj primer kvalitetnog, konvencionalnog odnosa prema likovima, priči i gledaocima gurnut u indie vode, kao da se radi o nekom hermetičnom art filmu snimljenom u kontra-ritmu sa brehtovskom glumom.

No, srećom, ako Holivud više nema hrabrosti ne nedostaje mu mozga pa je Ayer prepoznat kao potentan reditelj i sada je na putu da snima i svoj najskupji film u karijeri.

HARSH TIMES međutim ostaje zanimljva priča o autodestruktivnom čoveku, grubijanu možda mekog srca ali svakako poremećene svesti čiji je osnovni paradoks u tome da se kreće kroz kriminogenu sredinu a želi da radi uniformisan posao čuvara zakona ili barem poretka, mentalnom invalidu evidentno psihopatskih predispozicija kome posle povratka iz rata SAD ne nude terapiju za posttraumatski poremećaj već novi posao, tamo gde su im takvi profili ličnosti potrebni.

HARSH TIMES je film o tome kako je Amerika našla mesto za sociopate, i kako je konačno Travis Bickle dobio radno mesto za sebe. LAPD nije prikazan idealno, ali Homeland Security odnosno federalne službe bezbednosti su prikazane vrlo slično onome što se moglo pročitati o našim službama, dakle kao regrutacioni centar za ološ kojiće raditi prljave poslove. Ayer svemu tome pritom ne pristupa kao glavnoj temi, ali vrlo dobro pokazuje ko su ljudi koji danas vode američke ratove.

Freddy Rodriguez je emocionalni centar filma, junak koji pokušava da se izvuče iz magnetnog polja ratnog veterana kog igra Christian Bale. Šteta je što je naslov AMERICAN PSYCHO iskorišćen u romanu i potonjoj ekranizaciji jer bi mnogo bolje pristajao Ayerovom filmu i Baleovoj ulozi.

Bale je glumac vrlo agresivne ekspresije, ne spada mi među favorite ali je u ovom filmu sjajan i Ayer mu dopušta da se u potpunosti stopi sa likom ove “izgubljene duše”. J.K. Simmons je zanimljivo i vrlo efektno rešenje kao harizmatični službenik federalnih službi bezbednosti koji regrutuje Balea.

HARSH TIMES sjajno dočarava život marginalaca, bez glamurizacije bilo kog aspekta njihovog života, bez egzotizacije predela u kojima desperadose čeka mir kao što je Meksiko, ali sa finom dozom objašnjenja publici zašto ih sve ovo privlači.

Ayer se očigledno jako dobro snalazi, od TRAINING DAYa do danas u pričama o muškarcima za volanom, u stalnom kretanju. HARSH TIMES je holivudski film starog kova, ali i novoholivudskog snezibiliteta silom prilika gurnut u indie milje, priča u kojoj svako na kraju dobije ono što je zaslužio od junaka preko publike do autora. 

* * * 1/2 / * * * *