Pogledao sam BRAVE NEW WORLD, televizijski film iz 1998. Reč je o
kofekcijskoj adaptaciji i pojednostavljenju romana Aldousa Huxleya i
sabijanja svega u sat i po vremena namenjenih američkoj televiziji. Ovo
svakako nije u ravni mini-serije iz 1980. godine koja ipak skrupuloznije
rekonstruiše ovu lektiru. Štaviše, rekao bih da ova adaptacija pokušava
da koliko-toliko modernizuje BRAVE NEW WORLD i približi ga tadašnjoj
publici, sa posebnim akcentom na detalje koji su tada bili aktuelni i
upozoravajući.
Zanimljivo je da blagi futurizam tadašnje adaptacije Dana Mazura i Davida Tausika, samo sedamnaest godina kasnije deluje krajnje naivno, arhaično u svakom pogedu danas, i u pogledu pretpostavki kako če se razvijati tehnika pa i u pogledu aproprijacije Huxleyeve paradigme i primene na društvo devedesetih.
Naime, ova adaptacija pokušava da očuva veru ideologa Brave New Worlda da je to što rade u redu, da je zaista put progresa, i uprkos represiji koja drži ceo sistem na okupu, oni zapravo jesu true believeri u taj potpuno pogrešni socijalni eksperiment. I u ovom TV filmu je to najzanimljiviji momenat oličen u liku kog igra Leonard Nimoy koristeći sve svoje kapacitete. Ipak, danas ta ideja kada je Amerika već preuzela svoju viziju transformacije celog sveta u duhu tržišne privrede i “demokratije” više ne funkcioniše jer je jako teško poverovati u elementarnu iskrenost takvih ljudi na samom vrhu, iako je sasvim moguće poverovati da je ima pri dnu lestvice.
Peter Gallagher i Rya Kihlstadt su odlični. Iako Rya ima kontinuiranu karijeru, jasno je da je mogla postići i mnogo više. Miguel Ferrer nije dovoljno iskorišćen ali je zato Leonard Nimoy vrlo nadahnuta podela.
Režija Leslie Libmana i Larry Williamsa je korektna i podseća na antiutopijske televizijske radove s početka devdesetih koji su bili vrlo šarmantni. Naravno, ne treba imati iluzije, daleko je ovo od savršenstva serije WILD PALMS, ali definitivno ima malo i uticaja te linije.
Uprkos tome što u analizi Huxleyevog dela možemo prepoznati motive koji nisu preneti u ovu adaptaciju, rekao bih da je ovo celina koja ispunjava namere svojih autora i potrebe svoje ciljne grupe.
Zanimljivo je da blagi futurizam tadašnje adaptacije Dana Mazura i Davida Tausika, samo sedamnaest godina kasnije deluje krajnje naivno, arhaično u svakom pogedu danas, i u pogledu pretpostavki kako če se razvijati tehnika pa i u pogledu aproprijacije Huxleyeve paradigme i primene na društvo devedesetih.
Naime, ova adaptacija pokušava da očuva veru ideologa Brave New Worlda da je to što rade u redu, da je zaista put progresa, i uprkos represiji koja drži ceo sistem na okupu, oni zapravo jesu true believeri u taj potpuno pogrešni socijalni eksperiment. I u ovom TV filmu je to najzanimljiviji momenat oličen u liku kog igra Leonard Nimoy koristeći sve svoje kapacitete. Ipak, danas ta ideja kada je Amerika već preuzela svoju viziju transformacije celog sveta u duhu tržišne privrede i “demokratije” više ne funkcioniše jer je jako teško poverovati u elementarnu iskrenost takvih ljudi na samom vrhu, iako je sasvim moguće poverovati da je ima pri dnu lestvice.
Peter Gallagher i Rya Kihlstadt su odlični. Iako Rya ima kontinuiranu karijeru, jasno je da je mogla postići i mnogo više. Miguel Ferrer nije dovoljno iskorišćen ali je zato Leonard Nimoy vrlo nadahnuta podela.
Režija Leslie Libmana i Larry Williamsa je korektna i podseća na antiutopijske televizijske radove s početka devdesetih koji su bili vrlo šarmantni. Naravno, ne treba imati iluzije, daleko je ovo od savršenstva serije WILD PALMS, ali definitivno ima malo i uticaja te linije.
Uprkos tome što u analizi Huxleyevog dela možemo prepoznati motive koji nisu preneti u ovu adaptaciju, rekao bih da je ovo celina koja ispunjava namere svojih autora i potrebe svoje ciljne grupe.
No comments:
Post a Comment