U pustom Tuckwoodu pogledao sam OLYMPUS HAS FALLEN Antoine Fuque. Old school ugođaju filma svakako je doprinela atipično prazna sala, čija opustelost ima veze kako sa tim da su gradski bioskopi postali sve prazniji od pojave multipleksa u tržnim centrima gde je lakše parkirati se itd. ali i sam profil ove produkcije koja izlazi u Srbiji day and date praktično bez ikakvih najava ili reputacije filma. U Americi, OLYMPUS HAS FALLEN nailazi na čudnu mešavinu prećutkivanja i samilosti kod kritičara koja verovatno proističe iz toga što je ovaj film verovatno poslednji pokušaj da se Gerard Butler očuva kao zvezda.
Nažalost, OLYMPUS HAS FALLEN nema kapacitet da ga očuva kao zvezdu i svi pokušalji spinovanja da je reč o pristojnom derivatu DIE HARDa ne stoje, čak uzevši u obzir i to da je poslednji DIE HARD apsoultno jeziv, ali rekao bih da je i takav ipak bolji od OLYMPUS HAS FALLEN. Ono što mi se čini u ovom filmu jeste da je sama premisa toliko ziheraška da zapravo nikome nije jasno kako je film uspeo da bude ovoliko slab. Čini mi se da WHITE HOUSE DOWN Rolanda Emmericha mora biti bolji od OLYMPUSa, ali s druge strane, pitanje je da li će OLYMPUS obezvrediti ideju napada na Belu Kuću na blagajnama.
I uopšte, vrlo zanimljivo je pitanje kako će OLYMPUS proći. S proleća zatupasti akcioni filmovi ponekad uspevaju da naprave dobar posao i OLYMPUS HAS FALLEN izlazi u pravom trenutku međutim čini mi se da je ovaj film preslab da bi zadovoljio tu ciljnu grupu koja danas iz raznih izvora dobija inventivnije stvari od ovoga. Fuqua je počeo kao reditelj jedne od boljih John Woo-produkcija THE REPLACEMENT KILLERS u kojoj je uspeo da snimi jedan od boljih Woo-filmova koje on sam nije potpisao i po mnogo čemu taj film je bio bolji od velikog dela stvari koje je sam Woo režirao u Holivudu nakon FACE/OFFa. Dakle, Fuqua zna kako se radi old school, međutim OLYMPUS je više anahron nego što je old school i pritom krajnje je nemaštovit i statičan.
Jedna od najbizarnijih uobrazilja koju kritičari iznose jeste teza da je Mel Gibson očigledna referenca za ono što u ovom filmu prikazuje Gerard Butler. Pre svega, Mel Gibson je dobar glumac i njegovi akcioni likovi su višeslojni i obogaćeni specifičnom neurotičnošću i narcističkim mačizmom. Butler je sirovina na granici parodije, a u OLYMPUSu nema ni traga liku kao što je bio Leonida koji bi to na bilo koji način učinio upotebljivim. U nekoliko scena, Butlerov lik deluje potpuno deplasirano, a uprkos tome što film traje 130 minuta, ali nije dosadan, jedina stvar koju slabo pamtim iz gledanja jeste upravo šta je Butlerov lik radio ta dva sata preda mnom.
Rick Yune igra manje-više sličan lik kao u DIE ANOTHER DAY samo bez ikakve ekscentričnosti. No, Holivud u ovom filmu produbljuje svoju hipokriziju u ovom filmu. Naime, već sam pisao o izboru Severne Koreje kao "nove države-negativca" u američkim filmovima i motivacijama za koje pretpostavljam da stoje iza toga. E sad, u OLYMPUSu, to već postaje dekadentno. Belu Kuću, naime, napada odmetnička frakcija iz Severne Koreje. Dakle, ne napadaju je zvanične snage već ekstremisti. Ali, ti ekstremisti u suštini rade u interesu Severne Koreje, dakle nije baš najjasnije od koga su se oni odmetnuli, da li su oni neki tamošnji LDPovci koji misle da "Sever ne može da čeka" i žele da pospeše integrativne procese između dve Koreje, kako to da Severna Koreja ne pomogne američkoj Vladi da se obračuna sa tim odmetnicima i sl.
Ono što se već uzima zdravo za gotovo, to je da će film biti glup i to mi još ponajmanje smeta. Međutim, ovde je scenario toliko lenjo napisan da mnoge gluposti nisu dovoljno iskorišćene da se razvije priča. Štaviše, uprkos tome što je scenario glup, ta lenjost se prostire i na razne klišee koji se javljaju. Naime, OLYMPUS čini kliše do klišea, a opet ima ih nekoliko koji uopšte nisu iskorišćeni. Štaviše, čak i nema nekih obaveznih scena. Recimo, nemamo situaciju u kojoj glavnog junaka uhvate ili na ozbiljan način onemoguće, iako znaju ko mu je žena i gde radi nemamo pokušaj da se nasrne na nju i sl.
U vreme kada ove vrste besomučne akcije nema u bioskopu, kada je akcioni film počeo da se transformiše u nešto drugačije, s jedne strane jeste prijatno pomisliti da se još uvek neko seća old school konvencija. Međutim, kada se one realizuju na ovako trom i neubedljiv način, i kada se to još dodatno falsifikuje u kritikama ne bi li se sprečio Butlerov sunovrat, onda OLYMPUS postaje jedan krajnje antipatičan film.
* 1/2 / * * * *
Nažalost, OLYMPUS HAS FALLEN nema kapacitet da ga očuva kao zvezdu i svi pokušalji spinovanja da je reč o pristojnom derivatu DIE HARDa ne stoje, čak uzevši u obzir i to da je poslednji DIE HARD apsoultno jeziv, ali rekao bih da je i takav ipak bolji od OLYMPUS HAS FALLEN. Ono što mi se čini u ovom filmu jeste da je sama premisa toliko ziheraška da zapravo nikome nije jasno kako je film uspeo da bude ovoliko slab. Čini mi se da WHITE HOUSE DOWN Rolanda Emmericha mora biti bolji od OLYMPUSa, ali s druge strane, pitanje je da li će OLYMPUS obezvrediti ideju napada na Belu Kuću na blagajnama.
I uopšte, vrlo zanimljivo je pitanje kako će OLYMPUS proći. S proleća zatupasti akcioni filmovi ponekad uspevaju da naprave dobar posao i OLYMPUS HAS FALLEN izlazi u pravom trenutku međutim čini mi se da je ovaj film preslab da bi zadovoljio tu ciljnu grupu koja danas iz raznih izvora dobija inventivnije stvari od ovoga. Fuqua je počeo kao reditelj jedne od boljih John Woo-produkcija THE REPLACEMENT KILLERS u kojoj je uspeo da snimi jedan od boljih Woo-filmova koje on sam nije potpisao i po mnogo čemu taj film je bio bolji od velikog dela stvari koje je sam Woo režirao u Holivudu nakon FACE/OFFa. Dakle, Fuqua zna kako se radi old school, međutim OLYMPUS je više anahron nego što je old school i pritom krajnje je nemaštovit i statičan.
Jedna od najbizarnijih uobrazilja koju kritičari iznose jeste teza da je Mel Gibson očigledna referenca za ono što u ovom filmu prikazuje Gerard Butler. Pre svega, Mel Gibson je dobar glumac i njegovi akcioni likovi su višeslojni i obogaćeni specifičnom neurotičnošću i narcističkim mačizmom. Butler je sirovina na granici parodije, a u OLYMPUSu nema ni traga liku kao što je bio Leonida koji bi to na bilo koji način učinio upotebljivim. U nekoliko scena, Butlerov lik deluje potpuno deplasirano, a uprkos tome što film traje 130 minuta, ali nije dosadan, jedina stvar koju slabo pamtim iz gledanja jeste upravo šta je Butlerov lik radio ta dva sata preda mnom.
Rick Yune igra manje-više sličan lik kao u DIE ANOTHER DAY samo bez ikakve ekscentričnosti. No, Holivud u ovom filmu produbljuje svoju hipokriziju u ovom filmu. Naime, već sam pisao o izboru Severne Koreje kao "nove države-negativca" u američkim filmovima i motivacijama za koje pretpostavljam da stoje iza toga. E sad, u OLYMPUSu, to već postaje dekadentno. Belu Kuću, naime, napada odmetnička frakcija iz Severne Koreje. Dakle, ne napadaju je zvanične snage već ekstremisti. Ali, ti ekstremisti u suštini rade u interesu Severne Koreje, dakle nije baš najjasnije od koga su se oni odmetnuli, da li su oni neki tamošnji LDPovci koji misle da "Sever ne može da čeka" i žele da pospeše integrativne procese između dve Koreje, kako to da Severna Koreja ne pomogne američkoj Vladi da se obračuna sa tim odmetnicima i sl.
Ono što se već uzima zdravo za gotovo, to je da će film biti glup i to mi još ponajmanje smeta. Međutim, ovde je scenario toliko lenjo napisan da mnoge gluposti nisu dovoljno iskorišćene da se razvije priča. Štaviše, uprkos tome što je scenario glup, ta lenjost se prostire i na razne klišee koji se javljaju. Naime, OLYMPUS čini kliše do klišea, a opet ima ih nekoliko koji uopšte nisu iskorišćeni. Štaviše, čak i nema nekih obaveznih scena. Recimo, nemamo situaciju u kojoj glavnog junaka uhvate ili na ozbiljan način onemoguće, iako znaju ko mu je žena i gde radi nemamo pokušaj da se nasrne na nju i sl.
U vreme kada ove vrste besomučne akcije nema u bioskopu, kada je akcioni film počeo da se transformiše u nešto drugačije, s jedne strane jeste prijatno pomisliti da se još uvek neko seća old school konvencija. Međutim, kada se one realizuju na ovako trom i neubedljiv način, i kada se to još dodatno falsifikuje u kritikama ne bi li se sprečio Butlerov sunovrat, onda OLYMPUS postaje jedan krajnje antipatičan film.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment