Pogledao sam prequel iliti rimejk Carpenterovog THE THINGa i sada sledi još jedan od onih postova u kojima ću morati da sablažnjavam njegove fanove. Doduše, ovde nemamo baš slučaj Richetovog PRECINCT 13 koji je na svim nivoima zreliji i kvalitetniji film odd originala, ali s druge strane, što se mene tiče THE THING i jeste u određenom smislu vrhunac Carpenterovog opusa. Zbilja, u tom filmu, Kurt Russell uspeva da u potpunosti bude Carpenterov oslonac i da prevaziđe brojne probleme proistekle iz njegove rediteljske naivnosti. Carpenteorv pristup filmu kao narodnoj rukotvorini omogućuje da u rukama pravih reditelja, čak i kad nisu prva liga, te premise konačno dobiju svoje prave dimenzije. THE THING je u tom smislu, u ovom rimejku, manje-više dobio svoje prave dimenzije, s tim što je film delimično hendikepiran time što je opterećen hipotekom originala.
Ovde gloavnu ulogu preuzima moja mezimica Mary Elizabeth Winstead koju je Kurt lično rukopoložio u Tarantinovom DEATH PROOFu. Reditelj je debitant Matthijs Van Heijningen koji će nadam se uskoro dobiti da režira nešto svoje.
Naime, ne samo što original slovi za klasik, već se danas zaboravlja da je i Carpenter snimio svojevrsni rimejk danas već potisnutog Nyby/Hawksovog ostvarenja. U određenom smislu, kao i De Palmin SCARFACE, ovde imamo slučaj rimejka iz osamdesetih koji je stekao status originala. I zbilja, u ovom slučaju Carpenterov rad i jeste original jer se novi film najviše bazira na njemu.
Uprkos tome što je Universal ukaljao sećanje na Carpenterov original time što je doveo reditelja koji zna da režira, u svakom drugom smislu je fetišistički prišao Carpenterovom radu. Naime, ovo je prequel koji na određeni način pokušava da nam kaže da je Carpenterov film "konačna istina" o onome što se "desilo" u američkoj bazi. Fetišizam ide dotle da se u finišu filma rekonstruišu scene kojima se povezuju dva događaja, i na tom nivou rekao bih da Universal i Van Heijningen savršeno poimaju odnos prema Carpenterovim filmovima kao artefaktima.
Sama priča naravno bazira se na premisi i dramskom mehanizmu koji se viđaju svakog meseca u po jednom filmu i tu sad nema nekih nedoumica. Ovo je film u kome nedoumice proističu upravo iz fetišizacije Carpentera. Naime, kroz pokušaj da se njegov film uzima previše u obzir, ovo je prequel koji zapravo istražuje premisu čija zamisao ne trpi dublju elaboraciju. THE THING se bavi jednom od glupljih i nelogičnijih varijanti vanzemaljske invazije na Zemlju, a rimejk/prequel načinje pitanje njihovog dospevanja na Zemlju i odlaska sa Zemlje, broda u kom su stigli i sl. a sa druge strane i pokušava da nam pruži nešto više i drugačije od prvog filma. Minimalizam koji su u to uneli Carpenter i potcenjeni a vrlo raznovrsni scenarista Bill Lancaster bio je pravo rešenje, i Van Heijningen proširuije stvari u jednom nepotrebnom pravcu. U PREDATORu 2 smo doduše imali sličnu situaciju, ali ona je imala više opravdanja.
Dešavanja su stoga manje-više ista suštinski s tim što se čudovište prominentnije pojavljuje i uprkost tome što CGI povremeno nije ubedljiv, Stvor ima nešto groteskno u tome kako inkorporira tela svojih domaćina i žrtava i tu sad ima neke mašte. U načelu, Thing jeste bio bolji kad se nije mnogo video ali sada kada se vidi nije ispao previše loše i to pre svega zato što u svoje tkivo inkorporira lica i tela žrtava.
Nažalost, opterećenje prvim filmom pritiska scenario filma tako da se likovi u početku filma ponašaju nesigurno. S jedne strane, to su likovi koji se po prvi put susreću sa Thingom, a sa druge strane film računa na to da je znatan deo publike gledao Carpentera i da stvari moraju da se ubrzaju. Otud, film je klimav u tom uvodnom delu jer ni reditelj ni likovi ne nude utisak prvog susreta sa vanzemaljcem sa punim ubeđenjem. Ovo je nedostatak ali ako imamo u vidu pritisak fandoma i zbilja specifičnu situaciju koju je nalagala Carpenterova zaostavština, čini mi se da su se Matthijs Van Hejningen i pisac Eric Heisserer pristojno snašli.
Kada krene akcija, borba na život i smrt, sumnje i sl. to je business as usual i Van Heijningen sve to vrlo lepo realizuje. THE THING slično WHITEOUTu Dominica Sene spada u red filmova smeštenih u polarne predele koji su neopravdano oklevetani.
* * 1/2 / * * * *
Ovde gloavnu ulogu preuzima moja mezimica Mary Elizabeth Winstead koju je Kurt lično rukopoložio u Tarantinovom DEATH PROOFu. Reditelj je debitant Matthijs Van Heijningen koji će nadam se uskoro dobiti da režira nešto svoje.
Naime, ne samo što original slovi za klasik, već se danas zaboravlja da je i Carpenter snimio svojevrsni rimejk danas već potisnutog Nyby/Hawksovog ostvarenja. U određenom smislu, kao i De Palmin SCARFACE, ovde imamo slučaj rimejka iz osamdesetih koji je stekao status originala. I zbilja, u ovom slučaju Carpenterov rad i jeste original jer se novi film najviše bazira na njemu.
Uprkos tome što je Universal ukaljao sećanje na Carpenterov original time što je doveo reditelja koji zna da režira, u svakom drugom smislu je fetišistički prišao Carpenterovom radu. Naime, ovo je prequel koji na određeni način pokušava da nam kaže da je Carpenterov film "konačna istina" o onome što se "desilo" u američkoj bazi. Fetišizam ide dotle da se u finišu filma rekonstruišu scene kojima se povezuju dva događaja, i na tom nivou rekao bih da Universal i Van Heijningen savršeno poimaju odnos prema Carpenterovim filmovima kao artefaktima.
Sama priča naravno bazira se na premisi i dramskom mehanizmu koji se viđaju svakog meseca u po jednom filmu i tu sad nema nekih nedoumica. Ovo je film u kome nedoumice proističu upravo iz fetišizacije Carpentera. Naime, kroz pokušaj da se njegov film uzima previše u obzir, ovo je prequel koji zapravo istražuje premisu čija zamisao ne trpi dublju elaboraciju. THE THING se bavi jednom od glupljih i nelogičnijih varijanti vanzemaljske invazije na Zemlju, a rimejk/prequel načinje pitanje njihovog dospevanja na Zemlju i odlaska sa Zemlje, broda u kom su stigli i sl. a sa druge strane i pokušava da nam pruži nešto više i drugačije od prvog filma. Minimalizam koji su u to uneli Carpenter i potcenjeni a vrlo raznovrsni scenarista Bill Lancaster bio je pravo rešenje, i Van Heijningen proširuije stvari u jednom nepotrebnom pravcu. U PREDATORu 2 smo doduše imali sličnu situaciju, ali ona je imala više opravdanja.
Dešavanja su stoga manje-više ista suštinski s tim što se čudovište prominentnije pojavljuje i uprkost tome što CGI povremeno nije ubedljiv, Stvor ima nešto groteskno u tome kako inkorporira tela svojih domaćina i žrtava i tu sad ima neke mašte. U načelu, Thing jeste bio bolji kad se nije mnogo video ali sada kada se vidi nije ispao previše loše i to pre svega zato što u svoje tkivo inkorporira lica i tela žrtava.
Nažalost, opterećenje prvim filmom pritiska scenario filma tako da se likovi u početku filma ponašaju nesigurno. S jedne strane, to su likovi koji se po prvi put susreću sa Thingom, a sa druge strane film računa na to da je znatan deo publike gledao Carpentera i da stvari moraju da se ubrzaju. Otud, film je klimav u tom uvodnom delu jer ni reditelj ni likovi ne nude utisak prvog susreta sa vanzemaljcem sa punim ubeđenjem. Ovo je nedostatak ali ako imamo u vidu pritisak fandoma i zbilja specifičnu situaciju koju je nalagala Carpenterova zaostavština, čini mi se da su se Matthijs Van Hejningen i pisac Eric Heisserer pristojno snašli.
Kada krene akcija, borba na život i smrt, sumnje i sl. to je business as usual i Van Heijningen sve to vrlo lepo realizuje. THE THING slično WHITEOUTu Dominica Sene spada u red filmova smeštenih u polarne predele koji su neopravdano oklevetani.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment