Pogledao sam KING OF CALIFORNIA Mike Cahilla.
Ovaj indie film nastao u produkciji Alexandera Paynea i nalazi se na liniji indie filmova koji su zapravo vrlo snažno vezani za neke lokalne američke kolorite, u ovom konkretnom slučaju, za istu državu kojom se i Payne bavio u SIDEWAYSu.
Međutim, KING OF CALIFORNIA je meni efektniji od SIDEWAYSa, prvo jer ima razvijeniju priču, drugo zato što uspeva da spoji jednu dosta interesantnu, žanrovsku priču o potrazi za blagom sa karakterima i njihovim tenzijama. Ekstremni poduhvat potrage za blagom u sred savremene Kalifornije, savršeno je motivisan odnosom između kćerke i neuračunljivog oca, u kome je Cahill pronicljivo pepoznao tendenciju dece da na neki način opravdaju zablude svojih roditelja, da im daju smisao.
KING OF CALIFORNIA polazi od premise da je dete spremno da ode jako daleko u pokušaju da nekako pred sobom i drugima dokaže kako otac nije potpuni promašaj, i na tom putu uspeva da proizvede izvesnu emociju, najpre zahvaljujući Michaelu Douglasu i Evan Rachel Wood u glavnim ulogama.
Evan Rachel Wood je ubedljiva kao junakinja koja ne povezuje svoju mladost sa radošću pošto je na smenu napuštena ili brine o neuračunljivom ocu. Douglas je odličan kao neuračunljivi otac čijim je hirovima, ma koliko bizarni bili nemoguće odoleti. Što se mene tiče, jedina stvar koja mi smeta oko Douglasove uloge jeste što je namerno devirilizovan i raščupan, umesto da igra ostarelu verziju svoje uglađene, zalizane persone iz osamdesetih i ranih devedesetih. Ipak, čini se da nju još uvek čuva i ne eksploatiše. No, možda će u svom sledećem, takođe verovatno indie filmu SOLITARY MAN, sudeći po sadržaju, adresovati uloge poput Gordona Gekkoa. No, čak i bez Douglasove zalizanosti, ovaj film asocira na jednu od bitnijih rola u njegovom opusu a to je ROMANCING THE STONE. KING OF CALIFORNIA na neki način jeste indie pogled na ROMANCING THE STONE, bez spektakla i glamura, sa kalifornijskom realnošću šoping molova umesto džungle, sa bolešću kao osnovnim motivom.
Cahillova režija je mogla biti bolja. On je na mnogo mesta stilski nekonzistentan, ali nije mnogo slabiji od tipičnih Sundance autora. Što se Douglasopve sklonosti da snima indie filmove tiče, ona je za svaku pohvalu, i očigledno on sada želi da igra manje uloge u blokbasterima a glavne u stvarima za koje misli da imaju smisla što je za svaku pohvalu. KING OF CALIFORNIA je nesumnjivo projekat koji opravdava tu tendenciju.
* * * / * * * *
Ovaj indie film nastao u produkciji Alexandera Paynea i nalazi se na liniji indie filmova koji su zapravo vrlo snažno vezani za neke lokalne američke kolorite, u ovom konkretnom slučaju, za istu državu kojom se i Payne bavio u SIDEWAYSu.
Međutim, KING OF CALIFORNIA je meni efektniji od SIDEWAYSa, prvo jer ima razvijeniju priču, drugo zato što uspeva da spoji jednu dosta interesantnu, žanrovsku priču o potrazi za blagom sa karakterima i njihovim tenzijama. Ekstremni poduhvat potrage za blagom u sred savremene Kalifornije, savršeno je motivisan odnosom između kćerke i neuračunljivog oca, u kome je Cahill pronicljivo pepoznao tendenciju dece da na neki način opravdaju zablude svojih roditelja, da im daju smisao.
KING OF CALIFORNIA polazi od premise da je dete spremno da ode jako daleko u pokušaju da nekako pred sobom i drugima dokaže kako otac nije potpuni promašaj, i na tom putu uspeva da proizvede izvesnu emociju, najpre zahvaljujući Michaelu Douglasu i Evan Rachel Wood u glavnim ulogama.
Evan Rachel Wood je ubedljiva kao junakinja koja ne povezuje svoju mladost sa radošću pošto je na smenu napuštena ili brine o neuračunljivom ocu. Douglas je odličan kao neuračunljivi otac čijim je hirovima, ma koliko bizarni bili nemoguće odoleti. Što se mene tiče, jedina stvar koja mi smeta oko Douglasove uloge jeste što je namerno devirilizovan i raščupan, umesto da igra ostarelu verziju svoje uglađene, zalizane persone iz osamdesetih i ranih devedesetih. Ipak, čini se da nju još uvek čuva i ne eksploatiše. No, možda će u svom sledećem, takođe verovatno indie filmu SOLITARY MAN, sudeći po sadržaju, adresovati uloge poput Gordona Gekkoa. No, čak i bez Douglasove zalizanosti, ovaj film asocira na jednu od bitnijih rola u njegovom opusu a to je ROMANCING THE STONE. KING OF CALIFORNIA na neki način jeste indie pogled na ROMANCING THE STONE, bez spektakla i glamura, sa kalifornijskom realnošću šoping molova umesto džungle, sa bolešću kao osnovnim motivom.
Cahillova režija je mogla biti bolja. On je na mnogo mesta stilski nekonzistentan, ali nije mnogo slabiji od tipičnih Sundance autora. Što se Douglasopve sklonosti da snima indie filmove tiče, ona je za svaku pohvalu, i očigledno on sada želi da igra manje uloge u blokbasterima a glavne u stvarima za koje misli da imaju smisla što je za svaku pohvalu. KING OF CALIFORNIA je nesumnjivo projekat koji opravdava tu tendenciju.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment