SATURDAY NIGHT Jasona Reitmana nastao je po scenariju koji je napisao sa velikim majstorom Gilom Kenanom, u kom je filmski obradio haotične događaje koji su se odvijali sat i po pred emitovanje prve emisije SATUDRAY NIGHT LIVE na mreži NBC.
Mi danas znamo da je Lorne Michaels velikan komedije i da je praktično SATUDRAY NIGHT LIVE postao inkubator za holivudsku produkciju u tom žanru, kako kad je reč o glumcima tako i za scenariste, ali i da je to postala veoma važna emisija čiji je uticaj na šire kulturne tokove visok.
Ove godine je emisija stala na stranu Kamale Harris i ugostila je noć pred izbore, a kako bi se održao paritet u pojavljivanju Trumpa, on je dobio neki prostor u NFL prenosu. Činjenica je da u predizbornoj kampanji, last ditch effort bilo gostovanje u SNL govori o tome koliki je ugled ove emisije kao institucije koja "stvara" ili "uništava" ljude.
Međutim, pre 49 godina, SNL je bio na ivici da ne bude pušten u program, jednim velikim delom zbog haotičnog ponašanja svojih inicijatora, generacije komičara koju su činili John Belushi - kao najveći agent haosa, Chevy Chase koji se odmah nametnuo kao razumni corporate asset i Dan Aykroyd kao upotrebljivija verzija Belushija, sa Gildom Radner kao srcem i ekipe naravno Lorne Michaelsom kao glavnim strategom.
SATURDAY NIGHT naravno snima istinitu priču, ali isto tako snima i "legendu", i to je u suštini veliki kvalitet ovog filma.
Naime, SNL je uneo "nesputani život" svojih učesnika koji su vrlo često sa margine i opskurnosti ušli na ekran, ali cena je bilo to da su ih svi morali "istrpeti" na putu do emitovanja. Lorne Michaels je vešto upravljao njihovim neodgovornostima i patologijama, kanališući ih u vrhunsku komediju, pretvarajući njihovu neprilagođenost u proizvod, i ovaj film to itekako prikazuje iako je naizgled pre svega apologija grupe neobičnih ljudi u jednoj tenzičnoj noći.
Gil Kenan je tu, pa zašto ne reći da me je ovaj film umnogome podsetio na I WANNA HOLD YOUR HAND, Reitman je od Zemeckisa čini se preuzeo tu propulzivnost, samo bez potrebe da fakte sagledava iz vizure izmišljenih likova/ fokalizatora.
Jason Reitman kao centralnu ličnost sa kojom "jašemo" uzima Lorne Michaelsa, ali ne beži ni od naknadne pameti. Elegije ima kada vidimo prerano preminule Johna Belushija i Gildu Radner i on je svestan da mi znamo šta je da dalje bilo, i koliko je to - s jedne strane paradoksalno, ako imamo u vidu koliko je kasnije postala ova emisija važna a s druge čisto sentimentalno kako su John i Gilda bili mladi i energični a kasnije će biti razoreni, on zavisnošću, ona neizlečivom bolešću.
Eric Steelberg kao direktor fotografije je ravnopravna zvezda ovog filma i on je tu da svemu da neophodnu propulzivnost. Kamera je neprestano u pokretu. Film nije iz jednog kadra ali deluje kao da jeste jer Reitman i Steelberg nastoje da uvek urade tako, gde god mogu, i što je najvažnije, sve je vrhunski koreografisano i kad se dese rezovi ne nastupi disbalans i uticaj da se odustalo od koncepta. Ove godine, SATURDAY NIGHT spada među najzaokruženije filmove u pogledu vizuelnog koncepta i realizacije.
Mahom mladi glumci svi odreda imaju plum roles kada im je prepušteno da odigraju ove izuzetne ličnosti pa je i njihov entuzijazam visok, a raspoloženje je ispraćeno umećem.
Sve u svemu, SATURDAY NIGHT je pružio nešto što je suprotno od same emisije, utoliko što nije reč o revolucionalnom i provokativnom delu. Međutim, reč je o vrhunskom holivudskom biopica o jednoj od ključnih noći u istoriji televizije, dakle spomeniku kakav dobijaju samo istinski klasici. Sigurno je da one noći niko nije očekivao da će jednom dobiti ovakav film.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment