ZBUDI ME

ZBUDI ME Marka Šantića je prilično zanimljiva, svedena, problemska melodrama o mladom čoveku koji posle "nesreće" doživljava amneziju i vraća se u dom koji jedini poznaje, to je majčin stan u Jesenicama. Međutim, majka ga jedva prima u kuću, vremenom saznaje od brata da je zapravo pre nekoliko godina on iz Jesenica pobegao na Bled posle nekakvog incidenta.

Postepeno on rekonstruiše šta je incident a zatim otkriva da mu je i brat na putu da upadne u sličnu nevolju, i da je suština u hate crimeu počinjenom prema lokalnim muslimanima iz Bosne.

Dakle, ZBUDI ME je poslovenčen rimejk AMERICAN HISTORY X. Naravno, Šantić nije Tony Kaye, ne pravi ni vizuelno ni glumački ni verbalno uzbudljiv film. Međutim, Ivan Zadro kao direktor fotografije, ko-scenaristi Sara Hribar i Goran Vojnović koji su pisali ovo sa Šantićem, i Jure Henigman pre svih u glavnoj ulozi, ulažu veliki napor da ovaj film ima svoj identitet i integritet.

Otud, ZBUDI ME ostaje nenametljiva priča o starom problemu koji dobija nova lica. Amnezija je dobro iskošrićena kao način da čovek zaboravi svoj greh, ali možda i to da se iskupio i postao bolji. Nije izvedena naivno iako veoma dobro funkcioniše u okvirima priče. Naizgled digresivni odnos sa partnerkom glavnog junaka koje se on ne seća je vrlo dobro uklopljen i čini sada integralni deo celine.

Šantićev film nije slow cinema ali ne žuri nigde. Međutim, ako imamo u vidu komociju srednjeevropske arty melodrame, dosta toga uspeva da upakuje u osamdesetak minuta efektivnog trajanja.

ZBUDI ME je vrsta evropskog disciplinovanog festivalskog filma kraćeg dometa u kom su Slovenci veoma uspešni i ovo je jedan primer za to.

* * * / * * * *