OTHELLO, THE BLACK COMMANDO

Koloritni multitalentovani Max Henri Bouvois snimio je -  za svoje vreme - vizionarsku ekranizaciju Bardovog klasika kada je komad OTHELLO smestio u milje afričkih vojnih sukoba i humanitarnih intervencija. U ovom filmu iz 1982. Bouvois igra naslovnu ulogu, komandanta plaćeničke komandoske jedinice koja u Africi pomaže humanitarnoj organizaciju na čijem je čelu Desdemona, sa kojom se on želi uprkos rasnim i klasnim barijerama. Tony Curtis se pojavljuje kao Iago sa namerom da mu uništi život i brak intrigama.

Bouvois je snimio film koji bi se mogao smatrati vizionarskim da je uspeo da očuva Bardov tekst u celini, međutim ipak ovde se u znatnom delu govori "običnim govorom" a ne u stihu i najviše takvih replika ima Tony Curtis. Otud se ne može reći da je ovaj film anticipirao Loncrainea kasnije ili recimo Luhrmanna, niti da nudi neko radikalno čitanje, ali film jeste zanimljiv.

Naime, ovo jeste u suštini ratna avantura u Africi ali ima ovde i trilerske intrige i dosta ambicioznih čisto melodramskih scena tako da imamo neku vrstu exploitationa sa integritetom. Odnosno, iza plakata sa komandosima i plamenom, krije se film koji nije akcijaš, a naročito nije exploitation.

Bouvois definitivno nije snimio ni art ali je bio na putu da snimi nešto zaista vredno. To se delimično desilo i zato OTHELLO, THE BLACK COMMANDO u izvesnom smislu živi i danas.

* *. 1/2 / * * * *