FURIOSA: A MAD MAX SAGA

FURIOSA je toliko užasan film da je praktično bespredmetno o njemu razgovarati jer se u tom dijalogu čak ne može ni otvoriti pitanje dekadencije iz FURY ROADa. Da, ona je veoma prisutna u njemu ali je FURY ROAD uprkos svojim suštinskim simptomima civilizacijskog sunovrata ipak bio vešto izveden film.

Činjenica je da sam već tada smatrao da koga FURY ROAD u nekom suštinskom pogledu pokrene nema ukusa, ali bi svako ko bi rekao da to u osnovi nije vešto izveden film takođe bio neko ko ne zna ništa o kinematografiji.

Pomisao da FURIOSA ima smisla, da ne kažem pozitivno mišljenje o tom filmu sugeriše da gledalac zaista blene u ekran kao tele u šarena vrata. Svaka teza da je ovaj film na bilo kom nivou smislen je neprihvatljiva.

George Miller je bio reditelj koji je učio ljude filmu. Snimio je mnogo toga značajnog i vrhunskog. Na kraju krajeva, osmislio je jedan svet koji do današnjeg dana inspiriše ljude da probaju da naprave nešto slično. Dakle, i on sam i MAD MAX imaju neke slojeve genijalnosti koji se ne mogu izgrebati u čeonom sudaru sa FURIOSAom.

Međutim, u najmanju ruku biće vam žao kad vidite koliko je to ponižavajuće loš film.

Da ne vidite špicu, i da ste recimo zaboravili FURY ROAD pa vam objekti ne znače ništa, ovaj film ne bi nimalo asocirao na Mad Maxa i njegov svet. I to nije problem. Problem je što kad biste gledali ovaj film a da ne znate baš ništa o njemu - a znate o filmu kao formi - pomislili biste da je Marvel angažovao Zacka Snydera da režira Thora i da je tokom snimanja on umro. Da bi se rešili muke, Disney je bacio materijal i onda su ga neki kupili na đubrištu i uzeli iz zezanja da tvrde kao da je ovo novi Mad Max.

E sad, pošto je to da film doseže svet Mad Maxa generalno nešto teško i nije jednostavno, naročito one njegove primalne dimenzije iz prva dva filma, bitno je naglasiti da FURIOSA deluje kao nešto što nije montirano.

Moguće je da film, zapravo i nije montiran do kraja jer se žurilo da izađe za Kan, ali ovo nije cut koji je one cut away from being final. Ovo izgleda kao da je asistent montaže poslagao pozicije kamere po skripti, složio akciju po dostavljenom storibordu i skriptu i to je to. Ima scena koje su toliko očajno sastavljene i toliko dugo traju da sam u više navrata tokom njih zaboravljao koji film gledam, ko su likovi, koji su njihovi problemi i odnosi, šta su im htenja itd.

Pored likova koje sam zaboravljao, tu je i Dementus Chrisa Hemswortha koji moram priznati ima najviše razloga da ovaj film otkupi i zakopa u zaborav jer Miller ima svoj kult a on ga još nema. Dakle, ovaj lik je umesto da je ikonični Millerov negativac, ili barem ikonični Millerov protagonista, jedna papazjanija scenarističkih ideja, glumačkih postupaka pa na kraju baš i nije jasno ko je on. Jel on neki strašan lik? Jel on komični negativac? Jel on negativac koji će se zapravo iskupiti? Šta je ovo?

Nemam problem s tim da neko vreme gledam film i ne mogu da ocenim ko je i šta je neki lik. Ali, imam problem s tim da dva i po sata ni gledaoci ni autor ni glumac šta je to.

Kod Dementusa je recikliran momenat Weza i Zeda, gde je jel divlji nesputani negativac uzeo dete pod svoje i pati kada ga neko ubije. Pa je to izbačeno i dobijamo Weza kao zastrašujućeg homopedofila i jednu od najikoničnijih pojava u istoriji filma.

Besmisleno je reći da je Vernon Wells bolji glumac od Chrisa Hemswortha, ali je Miller neuporedivo gori reditelj nego pre 40 godina i zato danas pamtimo krvoločnog henchmana a zgražavamo se nad protagonistom.

Ono što je još veća enigma, to je pitanje kakav je ovo film. Da li je ovo film za decu? Tako počne i tako ponekad izgleda i to nije toliko zbunjujuće, setimo se THUNDERDOMEa. Međutim, onda nije. Da li je akcioni film? Ne. U filmu ima vrlo malo akcije, a ta akcija koje ima je zapravo preneta iz FURY ROADa odakle je preneta iz ROAD WARRIORa samo izvedena inferiorno. Da li je ovo putopis? Da li je ovo pokušaj AI da nam pokaže kakav film bi snimio Jean-Pierre Jeunet posle moždanog udara?

Ko zna?

Pored toga što je film užasno montiran, ako je uopšte i izmontiran do kraja a ne sklepan da ga Warner nekako pusti i reši se bede, ali ne smemo zanemariti da je užasno i snimljen, sa fotografijom koja stvari čini artificijelnim preko svake mere, a opet ne uspeva da prevaziđe haos koji karakterišu specijalni efekti, povremeno kao iz školskog programa a nekada ni takvi.

FURY ROAD je deklarativno bio veliki trijumf Warnera jer je doneo novac na blagajnama i nominaciju na "oskarima" ali interno to nije bio baš hit. On je zaradio novac ali nedovoljan da bi Warner dovoljno dobro prošao u odnosu na nepovoljno strukturirane ugovore glumaca. Prosto, Mad Max nije tako moćna franšiza kako je Warner mislio. Miller se tokom rada ponašao cameronovski, a nije dao takve rezultate, pa ni u tom smislu ta saradnja nije bila onoliko plodna iznutra kako je izgledala spolja. Snimanje je bilo teško, sa trzavicama, kašnjenjima itd. i deluje da je Warneru bilo potpuno u redu da sad možda i prebrine Millera.

Jeziv promašaj na blagajnama koji je usledio verovatno nije ono što bi bilo koji studio želeo, ali isto tako ovo zaista ne deluje kao film na kom je urađeno sve što je moglo da bi se koliko-toliko doveo u red.

Nezavisno od skaredne montaže, i scenario je vrlo slab. Pre svega loše je koncipiran. Sačinjen je iz po jedne ili jedne i po situacije iz različitih vremena a svaka od njih traje predugo i maltene u real timeu. Film obiluje naivnostima, i to ne samo u priči, nego baš u postupku. Miller prosto kao da nije ni na napisao scenario nego se tako malo fokusirao na nešto šta bi snimao i onda se napravio da je sve umetnost i da može nastajati sistemom pokušaja i pogreške.

To nas vraća onoj sponi Millera i Kusturice o kojoj odavno pišem, i rekao bih da su u tom pogledu vrlo slični, ali u tom haosu se na kraju dana Emir snalazi kudikamo bolje.

Miller smatra da je jako hrabar što je ovo snimio, iako znamo šta bi bilo jedino hrabro a on to nije uradio i kune se da nikada neće. On je naprosto samo ovde ispao budala, i verovatno veoma umanjio svoje buduće šanse za rad u velikom formatu. Indikativno je bilo kad smo videli da Warner nije prstom makao kad je pakovao onu neku bajku sa Idrisom Elbom. Posle ovoga, deluje da Miller polako odlazi na neku marginu.

Delovao mi je uvek kao istinski inovator, za razliku od Petera Jacksona za kog je bilo jasno da je pre svega superiorni pozajmljivač i egzekutor tuđih ideja. Sada, posle ovog filma, koji neumitno evocira Jacksona jer jako podseća na MORTAL ENGINES - samo je neuporedivo gori, voleo bih da nikada ne pomislim da sam pogrešio kod Millera, i da je on zapravo takođe kao Jackson a MAD MAX njegov LORD OF THE RINGS.