Don McGuire je bio vrlo aktivan pisac zanimljivih B-filmova. Čak i kada nisu formalno bili B-naslovi, njegovi radovi su bili produkciono manje ambiciozni repertoarski naslovi ali sa jednim jakim scenarističkim rukopisom koji se oseća u pogledu situacija i dijaloga. Na kraju iza njega je ostalo nekoliko klasika kao što su BAD DAY AT BLACK ROCK i TOOTSIE.
MEET DANNY WILSON se drži te formule. Režirao ga je Joseph Pevney, takođe profesionalac po efikasnosti sličan McGuireu. Kad je dobijao priliku ponašao se kao da svaki dinar mora da se zaradi. Režirao je zaista svašta, i na filmu i na televiziji. Meni je najpoznatiji kao saradnik Jima Garnera s kojim je između ostalog radio film CASH McCALL.
MEET DANNY WILSON je mjuzikl o crooneru i njegovom najboljem drugu pijanisti koji igrom slučaju, upoznajuću visprenu ali nepredvidivu Njujorčanu, nalaze i uspeh i ljubavni trougao i nevolje sa gangsterima.
MEET DANNY WILSON je producirao Universal, studio koji nije prepoznatljiv po mjuziklima, čak naprotiv. Film je kamerni, sa pesmama koje se javljaju dijegetički, dakle predstavljaju životno ubedljiv deo radnje, ima par pesama koje sigurno mogu ući u širi, mada ne i uži krug Chairmanovog kanona.
Međutim, ključna stvar je igra između Franka Sinatre, Shelley Winters i Alexa Nicola koji čine taj ljubavni trougao. Dakle, snaga filma je u karakterima, samo je bonus što uprkos vrlo limitiranoj produkciji, ni ostalo nije loše.
Imajući u vidu sužen prostor na kom radi. Pevney se svakako snašao. Ipak, Chairman i Shelley donose zvezdanu voltažu zbog koje ovaj film može i danas da živi.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment