Kike Maillo je počeo karijeru sa dva dobra i zanimljiva filma EVA i TORO. EVA je bila klasičan primer uspešnog debija, TORO je u sebi imao DNK sophomore slumpa ali to nije bio, međutim A PERFECT ENEMY pokazuje da je ovde Kike Maillo zagrizao više nego što može da savlada.
Ekranizacija romana Amelie Nothomb je po svom karakteru nešto što bi recimo radio Polanski kao svoj minor work, i otvarala je mogućnosti koje su realno manje nego što izgledaju. Kike Maillo je pokušao da napravi vibrantan, maštovit euro-triler koristeći razne kako dramaturške tako i čisto vizuelne tehnike ne bi li dočarao priču o čoveku koji na povratku iz Pariza za Varšavu doživljava misteriozni susret sa mladom ženom sa kojom ga nešto snažno povezuje.
Dramaturgija nije samo tekst, sve je u službi stvaranja drame, i Kike Maillo ne prepušta slučaju ni produkcioni dizajn, ni duel boja i materijala u kadru. Ali onda pravi krupne propuste tako što recimo internacionalni kast glumi na engleskom, a to nikome od njih nije maternji jezik, i to je samo jedan od detalja na kojima film počinje da pada.
U filmu ima puno dijaloga i on je za početak u izgovoru nategnut. Zatim, imamo likove koji prepričavaju događaje i to jednim velikim delom ubija tenziju jer se zapravo pravi dramski sukob desi tek u završnom, trećem činu, kada film više nije u stanju da nas veže.
Veliki preokret koji svemu treba da pruži smisao nije naročito sakriven a što je još gore nije ni onoliko znakovit i snažan koliko se Maillo nadao, i na kraju ovo ostaje jedan glossy euro-triler koji će imati svoje mesto na malom ekranu ali Maillovu karijeru nažalost ne vodi u nekom uzbudljivom smeru.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment