Marc Meyers snimio je slasher WE SUMMON THE DARKNESS posle filma MY FRIEND DAHMER sa kojim je zagolicao arty žanrovski svet. WE SUMMON THE DARKNESS je takođe pretendovao da bude slasher koji će da izvrne neke premise ali u tome nimalo nije uspeo.
Umesto jednog tropey genrebendera kakav je bio THE BABYSITTER, što je sa svojom fakturom pokušao i Meyers praveći blago ironični slasher setup u osamdesetim u campy miljeu satanističkih ubistava motivisanih heavy metal muzikom, ono što Meyers isporučuje je nategnut priglup slasher koji pada iznad svega u domenu realizacije jer način na koji gradi suspense, način na koji gradi situacije, pokušaje ripper sekvenci i sl. mahom razočarava.
WE SUMMON THE DARKNESS svoju pemisu i drušvenu kritiku istroši u prvih pola sata ili 45 minuta i ostatak vremena ulazi u suspense i poteru i to bi bila legitimna zamisao da Meyers ume da je vodi. Umesto toga dobijamo sve one potrošene klišee, sa “sindromom Martina Balsama” i svim ostalim stvarima koje već iscrpljujuće deluju.
Nažalost, Meyers uspeva da spiska odličnu glumačku podelu u kojoj ima i Johnny Knoxvillera i i Alexandru Daddario (koja doduše propušta da odradi ono što je Samara Weaving pružila u BABYSITTERu)
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment