JURASSIC WORLD: FALLEN KINGDOM

JURASSIC WORLD: FALLEN KINGDOM je nastavak nove iteracije JURASSIC PARKa. Colin Trevorrow više nije reditelj ali on je sa Derekom Connollyjem i dalje aktivan kao scenarista. Moram priznati da Trevorrow nije ispunio ono što sam očekivao od njega posle filma SAFETY NOT GUARANTEED. Ušao je u JURASSIC WORLD, potom u STAR WARS, da bi se u JURASSICu utopio a iz STAR WARSa bio izbačen. Kasnije je pokušao da snimi non-franchise film sa THE BOOK OF HENRY. Tu je doživeo debakl i sada se sigurno grozničavo drži za franšizu.

Na početku filma ne vidimo ko je potpisan kao scenarista, ali kada sam na kraju filma video Trevorrowa i Connollyja bio sam neprijatno iznenađen jer je osnovni prolem ovog filma baš to što je ekstremno glup. Moram priznati da je ovaj film obeležen dubokom glupošću i to ne samo junaka filma već i autora.

Da bi se neko u petom delu ovakve franšize upleo u nevolje, za početak mora da uradi nešto glupo. Međutim, u ovom slučaju, junaci su nedopustivo tupavi čak i za standarde junaka koji moraju da pokrene zaplet petog dela ovakve franšize.

Međutim, nije problem u tome što su oni glupi kada pokreću radnju, pa ni u tome što su glupi na nivou mikrosituacija, nevolja je što izgleda da ni autori nisu pametniji.

Naime, FALLEN KINGDOM se dešava u svetu u kome se polemiše da li treba sačuvati dinosauruse sa Isla Nublar. Dakle, da ovaj film prikazuje svet koji je poludeo. I to bi bilo zanimljivo kada takvi sentimenti ne bi bili deo motivacije čak i među nosećim likovima sa kojima treba da se identifikujemo. A to su već ozbiljne frekvencije jer pokazuju da u potrazi za senzacionalnim preokretima ovaj film gubi moralni kompas.

A creature feature naprosto mora imati moralni kompas, u protivnom se otvara pitanje zbog čega postoji. Tu zapravo cela stvar i ulazi u domen potpune demencije gde kraj filma u kome se najavljuje opšta dinokalipsa i produbljuje franšiza sa potencijalnim lokacijama, nije do kraja istretiran kao sasvim katastrofičan već kao eto jedna od mogućnosti kako se stvari mogu razvijati.

FALLEN KINGDOM dakle aposlutno gubi jasnu poruku o tome kako ljudi ne treba da se igraju stvaranja već nudi jednu stupidnu, konfuznu, ambivalentnu sliku.

Da su Trevorrow i Connolly nekakvi provokatori, neki angažovani umetnici koji žele da potpuno promene paradigme creature featurea, ovakav idiotizam bi se i mogao oprostiti, međutim, kada je reč o likovima i o načiunu kako se razvijaju priča i dramske situacije, ovo je iznova pitom i mlak film.

Bayona u sve ovo donosi malo tog deltorovskog postupka u kome personalizuje monstrume, pokušava da profiliše diniosauruse kao likove u priči i u tom pogledu je drugačiji od ostalih reditelja u serijalu. Imaginarijumu “krvave” bajke pomaže i to što se kao bitan lik pojavljuje jedna devojčica a događaji se pomeraju i u jedan dvorac na kopnu.

Bayona je logistički svakako veštiji reditelj od Trevorrowa, pa je njegov film za nijansu zanimljiviji od prethodnog, ali je prodor na polju scenarija u ovom filmu učinio da idejno ovo ipak bude slabije delo.

Chris Pratt je ušao u fazu franchise fatiguea. Ne na nivou jedne franšize već na nivou činjenice da su mu ključne uloge one koje ostvaruje u franšizama. GUARDIANS OF THE GALAXY su sjajna stvar ali Pratt evidentno ne uspeva da kapitalizuje ono što stiče u franšizama van njih. U ovom filmu, Pratt je suštinski epizodni lik. Tehnički, on je glavni i to dokazuje minutaža ali u scenariju je on zapravo nerazrađen, nezanimljiv lik, baziran na nekim zamornim klišeima. I Harrison Ford je gradio svoju karijeru u franšizama, u STAR WARS i INDIANA JONESu kao mlađi a u Jack Ryanu kao stariji, ali je pored toga snimao dobre i važne filmove. Pratt će kao pretendent na Fordovo presto nadam se raditi to isto.

Iako film ima potencijal da vulkansku erupciju na Isli Nublar iskoristi kao simbol reprize događaja koji je doveo do istrebljenja dinosaurusa, niko to ne uspeva da kapitalizuje. Isto tako, FALLEN KINGDOM nudi zaokruženu priču ali na kraju ima taj efekat gap movieja pre kog postoji nešto i posle kog će uslediti nastavak u novim okolnostima.

Inače, davnih dana je najavljivano da je John Sayles imao pitch o weaponizovanju kloniranih dinosaurusa, i izgleda da je sada došao trenutak da se u sledećem filmu to razradi do kraja.

JURASSIC PARK je bio uzbudljiv film koji je vratio Spielberga na vrh A lige, a ako se setimo njegove tadašnje situacije, možda i u A ligu uopšte. Danas JURASSIC filmovi nisu inovativni, kao što ni JAWS nastavci nisu bili. Međutim, JURASSIC WORLD je iznenađujuće, pa i neobjašnjivo privukao veliku publiku. Nota bene, izašao je u trenutku kada je stasala nova generacija gledalaca kojoj bi JURASSIC PARK mogao biti nešto novo, ako ne tehnički a ono pripovedački, a sve u skladu sa poznatom fascinacijom dece dinosaurusima.

FALLEN KINGDOM nažalost brzo ofucava ovu franšizu i kreću vrlo rano jumping the shark momenti. Šteta je što su u ovom galimatijasu zarobljeni neki ljudi poput Pratta i Trevorrowa koji će koliko god love naprave u ovim filmovima, u svemu tome neumitno stagnirati.

* * / * * * *