MIN BEDSTE FJENDE Olivera Ussinga je danski problemski film namenjen tinejdžerima. Uprkos tome što u osnovi ima estetiku i jednostavnost "dečjeg" filma (u najboljem smislu te reči) nije reč o eskapističkom već pre svega didaktičkom ostvarenju koje u sebi nosi dovoljno zanimljivu postavku i dramsku realizaciju da prevaziđe svoju pedagošku funkciju.
Otud je možda i nepravedno što u uvodu prilazim ovom filmu kao nekom "programskom" ostvarenju, međutim, neki od mehanizama na kojima je baziran film, koliko god vešto realizovani deluju upadljivo. Stoga, ako je ikome odbojan ovaj "programski" prilaz neka ovaj film sagleda kao najuspešniji mogući postupak u izvođenju takvog projekta.
Tema ovog filma je vršnjačko nasilje koje se sve češće problematizuje kao visokotraumatična pojava. U određenom smislu, zanimljivo je kako je ta bully kultura kodifikovana u američkoj kinematografiji i njenim podelama među junacima omladinskog filma, a onda postala realnost i van američkog filma, prvo u evropskom filmu pa onda naravno i u stvarnosti. Reakcije stoga na tako kodifikovan prikaz više ne mogu biti iz asortimana prepoznavanja tropa američkog filma, već očigledno kao ukazivanje na problem.
U ovom filmu iz 2010. banda bullyja muči dvojicu dečaka u danskoj školi. Oni odlučuju da zaobiđu institucionalne vidove samoodbrane i da se okrenu gerilskoj borbi protiv grupe koja ih muči. Na nasilje počinju da odgovaraju asimetrično, podmetanjima i psinama koje oni sami uspevaju da osmisle, od kojih su neke reakcije krajnje brutalne. Vremenom, oni postaju glavna školska banda,. Jedan shvata da se pretvorio u svoju suprotnost, a drugi počinje da uživa u tome što je zamenio ulogu žrtve ulogom mučitelja.
Mehanizmi pouka su potpuno jasni a Oliver Ussing uspeva da solidnom glumom, jednostavnom i efektnom inscenacijom, i nepretencioznom dramaturgijom (koja je ipak puna fino nijansiranih psiholoških detalja) sve te elemente spoji u ubedljivu dramsku celinu. Direktorka fotografije na ovom filmu je kasnije otišla u Holivud i snimala film A QUIET PLACE.
* * * / * * * *
Otud je možda i nepravedno što u uvodu prilazim ovom filmu kao nekom "programskom" ostvarenju, međutim, neki od mehanizama na kojima je baziran film, koliko god vešto realizovani deluju upadljivo. Stoga, ako je ikome odbojan ovaj "programski" prilaz neka ovaj film sagleda kao najuspešniji mogući postupak u izvođenju takvog projekta.
Tema ovog filma je vršnjačko nasilje koje se sve češće problematizuje kao visokotraumatična pojava. U određenom smislu, zanimljivo je kako je ta bully kultura kodifikovana u američkoj kinematografiji i njenim podelama među junacima omladinskog filma, a onda postala realnost i van američkog filma, prvo u evropskom filmu pa onda naravno i u stvarnosti. Reakcije stoga na tako kodifikovan prikaz više ne mogu biti iz asortimana prepoznavanja tropa američkog filma, već očigledno kao ukazivanje na problem.
U ovom filmu iz 2010. banda bullyja muči dvojicu dečaka u danskoj školi. Oni odlučuju da zaobiđu institucionalne vidove samoodbrane i da se okrenu gerilskoj borbi protiv grupe koja ih muči. Na nasilje počinju da odgovaraju asimetrično, podmetanjima i psinama koje oni sami uspevaju da osmisle, od kojih su neke reakcije krajnje brutalne. Vremenom, oni postaju glavna školska banda,. Jedan shvata da se pretvorio u svoju suprotnost, a drugi počinje da uživa u tome što je zamenio ulogu žrtve ulogom mučitelja.
Mehanizmi pouka su potpuno jasni a Oliver Ussing uspeva da solidnom glumom, jednostavnom i efektnom inscenacijom, i nepretencioznom dramaturgijom (koja je ipak puna fino nijansiranih psiholoških detalja) sve te elemente spoji u ubedljivu dramsku celinu. Direktorka fotografije na ovom filmu je kasnije otišla u Holivud i snimala film A QUIET PLACE.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment