TRANSIT

TRANSIT Christiana Petzolda je egzistencijalistička melodrama oslonjena na koncept alternativne istorije. Film se dešava u sadašnjosti doduše upadljivo lišenoj digitalnosti, i bez objašnjenja zašto je to tako. Ali Evropom već neko vreme besni fašizam i jedan od ljudi iz francuskog otpora prenoseći osetljiv rukopis dospeva u Marselj, među izbeglice koje se spremaju da uteknu iz Evrope jer nacisti polako preuzimaju Francusku i približavaju se Marselju.

Petzold ne razrađuje previše tu alternativnoistorijsku dimenziju - kada je istorija pošla putem koji je nama nepoznat. Šta je priroda tog fašizma i u kakvoj je relaciji prema Drugom svetskom ratu.

TRANSIT stoga podseća na scenario koji kao da je pisan za epohu Drugog svetskog rata a onda snimljen da se dešava danas. Time bi se moglo objasniti i to što nema digitalnih uređaja i elektronske pošte koja bi svakako pojednostavila kurirske akcije i razne druge stvari.

Petzold je specijalista za nešto što slobodno možemo definisati kao triler ali više u tom nekom evropskom art house ključu nego repertoarskom. Začuđujuće u ovom filmu takvih zahvata nema, niti ima velikih melodramskih obrta po kojima su neki Petzoldovi filmovi poznati. Stvar je dosta ravna pa i kad se desi preokret nije snaćan a naročito nije neočekivan.

TRANSIT je verovatno reakcija na modernu Evropu u kojoj ponovo imamo izbeglice, ali isto tako imamo i uspon desnice. Međutim, na kraju Petzold priča jednu “univerzalnu” priču koja se može nadovezati na egzistencijalističku tradiciju. 

Nisam siguran koliko je taj koncept starinskog filma o bekstvu pred Holokaustom površno transponovan danas umetnički efektan, kada Petzold izbegava da se suoči sa “antidramskim” okolnostima tehnološkog razvoja koji je oblikovao naš život. On želi da se bavi junacima skrivenim iza lažnih imena koji na crnoj berzi nabavljaju “ausvajse”, ali na kraju nisam siguran koji svet se gradi takvom anahronističnosšću.

* * / * * * *