Ponovo sam pogledao FACE Antonie Bird, courtesy of Ginger.
Ovaj film sam svojevremeno gledao u bioskopu, u vreme kada je izašao, i sada u reprizi mi je delovao bolje nego tada. Scenarista Ronan Bennet je pokušao da kombinujući tradicije britanskog socijalnog, gangsterskog i neo noir filma, napiše britanski HEAT ni ne sluteći da će deset godina kasnije napisati PUBLIC ENEMIES film o John Dillingeru za Michaela Manna.
FACE nije film koji ima te epske razmere kao HEAT niti je baziran na melvilovskom dualizmu pošto policajci postoje samo kao amorfni protivnici, razlog da se pljaškaši od njih kriju i da ima u šta da se puca. Benneta i Birdicu prevashodno zanima hemija unutar bande, njihove tenzije pri bekstvu ili podeli novca.
Ono gde film pada jeste nejasna vizija šta mu je krajnji cilj, da li se sve završava kao psihološka studija, ili je psihološko stanju junaka povod za žanrovski tobogan i tu negde leže osnovni problemi ovog filma.
Naprosto mešavina navedenih tradicija podrazumeva da se kroz unošenje svake od njih, u film unosi i aspekt iz kog se sagledava kriminalistički zaplet. Međutim, unošenjem svih pogleda na krimi zaplet, FACE na kraju ostaje bez jasnog stava prema priči i vlastitim ambicijama.
Šteta, pošto je FACE hardverski sasvim pristojan film koji je trebalo da predstavlja autorski vrhunac Antonie Bird.
* * 1/2 / * * * *
Ovaj film sam svojevremeno gledao u bioskopu, u vreme kada je izašao, i sada u reprizi mi je delovao bolje nego tada. Scenarista Ronan Bennet je pokušao da kombinujući tradicije britanskog socijalnog, gangsterskog i neo noir filma, napiše britanski HEAT ni ne sluteći da će deset godina kasnije napisati PUBLIC ENEMIES film o John Dillingeru za Michaela Manna.
FACE nije film koji ima te epske razmere kao HEAT niti je baziran na melvilovskom dualizmu pošto policajci postoje samo kao amorfni protivnici, razlog da se pljaškaši od njih kriju i da ima u šta da se puca. Benneta i Birdicu prevashodno zanima hemija unutar bande, njihove tenzije pri bekstvu ili podeli novca.
Ono gde film pada jeste nejasna vizija šta mu je krajnji cilj, da li se sve završava kao psihološka studija, ili je psihološko stanju junaka povod za žanrovski tobogan i tu negde leže osnovni problemi ovog filma.
Naprosto mešavina navedenih tradicija podrazumeva da se kroz unošenje svake od njih, u film unosi i aspekt iz kog se sagledava kriminalistički zaplet. Međutim, unošenjem svih pogleda na krimi zaplet, FACE na kraju ostaje bez jasnog stava prema priči i vlastitim ambicijama.
Šteta, pošto je FACE hardverski sasvim pristojan film koji je trebalo da predstavlja autorski vrhunac Antonie Bird.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment