VERMINES

Sebastien Vanicek je zaista imao neuporedivo više sreće nego pameti sa svojom varijacijom na ATTACK THE BLOCK Joe Cornisha, u kojoj se ARACHNOPHOBIA Franka Marshalla dešava u jednom francuskom banlieu miljeu, u zgradi koja pritom spolja deluje genijalno arhitektonski, dočim je iznutra generic preko svake mere i svoju naglašenu formu uopšte ne koristi.

Međutim, kad čovek snimi spolja genijalnu lokaciju a iznutra ne pruži ništa, prilično je očigledno da još uvek ne zna kako se pravi dobar film, kako se razdvaja važno od nevažnog, na čemu treba insistirati, šta treba preskočiti.

VERMINES je film koji prvo iznuri gledaoca nekakvim build upom u kom upoznajemo likove sa njihovim manje-više prozaičnim banlieu sudbinama, a onda kreće haos sa otrovnim paucima koji kad se vide, umeju da proizvedu veoma redak jump scare i to obično KAD SKOČE, dakle jump scare više na skok nego na neku suštinu našeg straha od pauka, a onda jedan deo toga imamo u nekom offu a na kraju ga imamo i prikazan u jednoj formi koja je bliže Asylumu nego nečemu što bismo očekivali od francuskog horora.

Dakle, VERMINES je naporan, uglavnom neuspešan i jezivo glup film.

I to je u redu. Mnogi filmovi ovog tipa su takvi. 

Međutim, hype je neviđen i u ovom slučaju zaista kontraproduktivan. Ovaj film prosto nije dorastao onom očekivanju koje se stvara kod gledaoca takvim kritikama. Nije dobar ni kad se od njega ne očekuje ništa a zaista je nesnosan kad se od njega očekuje sve.

* 1/2 / * * * *