TIGER STRIPES je malezijski osvajač nagrade u Kanu, potom u Siđesu, a sada i kandidat za "oskara". Amanda Nell Eu snimila je inteligentno postavljen film koji ne radi ništa preterano novo, niti radi išta bolje od onoga što je recimo CARRIE radila, ali sve to pakuje na svež način.
Prvo, ceo malajski ambijent je svež. Priča o devojčici kojoj se život menja kada dobije prvu menstruaciju i prevodi je u svet demona i natprirodnih bića smešten je u prostor kojim se nismo kretali. Malajski ambijent nije tipično striktan u pogledu Islama ali ima taj aspekt, međutim, tu su i druge kulture, kretanje je slobodnije a opet postoji strogost u ponašanju, pa onda kada krene transformacija i strava koja proizlazi iz nje, recepcija toga kod okoline je drugačija.
Zatim, iako u filmu ima nekih poprilično jasnih horor scena, on nije horor, niti do kraja razjašnjava šta je stvarnost a šta deluzija glavne junakinje. U tom pogledu, ovo je tema koju je na neki način već i Pixar apsolvirao u TURNING RED, nije ovo toliko novo, ali Amanda Nell Eu drži tu ambivalentnost vrlo interesantno, ne dajući filmu da kroz dobijanje žanrovskog predznaka podstane predvidiv.
On nikada ne ostaje socijalna i etno ornamentalistička drama o odrastanju, i ne pretvara se u horor, a oba u njemu ima dosta.
Glavna glumica predvodi vrlo ekspresivan ansambl devojčica koje su u centru priče. Rediteljski stil je jednostavan i unutar njega se integrišu i situacije strave koje su vešto izvedene, i rekao bih da je evidentan know how možda i koproducenata iz Evrope, premda filmovi u Maleziji nisu nimalo naivni u izradi.
TIGER STRIPES je jednostavan i mali film, ali izveden sveže, uprkos tome što je u njemu sve odavno isprobano.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment