Monday, May 24, 2021

ARMY OF THE DEAD

ARMY OF THE DEAD Zacka Snydera je što se mene tiče njegov najbolji film posle dva SUPERMANa koja je snimio u svojoj zreloj fazi. Međutim, u sebi ovaj film nosi dekadenciju SNYDER CUTa kao pogleda na svet i slično Scorseseovom pa i Bayovom nastupu za Netflix ima notu autorske ambicije koja nimalo ne mari za gledalačke navike u pogledu ritma i obima dela.


Zanimljivo je da sam prema Scorseseovom Netflix filmu iako mi je on među Top-3 autora razvio takav odnos da ovom prilikom ne mogu da setim kako se uopšte zove. Naravno, mogao bih da odem na IMDB da vidim ali ni posle pola sata naprezanja nisam mogao samostalno da se setim naslova, što je zaista čudno ako imamo u vidu da je reč o autoru čiju studentsku filmografiju znam u pola dana ili pola noći.


Međutim, SIX UNDERGROUND i ARMY OF THE DEAD su upečatljivi naslovi u opusima svojih autora, i čini mi se da ih uprkos generičkim reč koje ih čine neću tako lako zaboraviti.


Nisam ljubitelj A+ produkcije na temu zombija. Ne kažem da film mora imati par ljudi umazanih blatom kao kod Lucio Fulcija da bih u njemu uživao, ali do sada su mi se te A+ produkcije uvek ispostavljale kao podbačaji. Međutim, nemam ništa protiv ozbiljnih produkcija svakako, kakve su bile recimo one u serijalu RESIDENT EVIL sa kojim ARMY OF THE DEAD štošta deli, naročito sa EXTINCTIONom koji je režirao Russell Mulcahy. 


S druge strane WORLD WAR Z je uprkos nekim spektakularnim scenama i situacijama, sjajnim glumcima, ekskluzivnim lokacijama i svemu ostalom, na kraju nekako ipak bio mlak i bezveze.


U tom smislu, Snyderov DAWN OF THE DEAD mi osim uvodne sekvence zaista nije ponudio apsolutno ništa što pamtim do danas i nije mi ostao u sećanju kao neki razlog zašto bih danas naročito očekivao njegov zombi film.


I zbilja, ako bilo čemu ARMY OF THE DEAD duguje svoju estetiku to je upravo onaj grungy segment Supermana, i ima stripovsku stilizaciju koja je izražena sa zombijima koji su prosto samo deo toga i takođe imaju stripovske elemente.


Zanimljivo je da u glumačkoj podeli ima sjajnih glumaca ali je najzvučnije ime Dave Bautista, glumac koji popunjava prostor koji je ostao iza Rocka kada je nasledio Arnieja, čak i zvanično u RUNDOWNu. I Bautista se tu odlično snalazi gradeći po meni krajnje kredibilan opus gde ima svega arnijevskog od tentpole filmova, preko B-akcijaša kao FINAL SCORE do indie akcije kao BUSHWICK pa sve do KINDERGARTEN COP i buddy derivata. Dakle, Bautista vodi ekipu i kao što zna šta radi u svojoj karijeri gde je krenuo ni iz čega i napravio nešto, tako i ovde kao glumac pronalazi pravo mesto za sebe, izlazeći u prvi plan onda kad treba.


Dizajn je briljantan. Uprkos tome što sam potpisuje fotografiju, Snyder pravi omaž Larry Fongu sa kojim je radio DC filmove, a koji je - isto vrlo zanimljivo- snimao i SUPER 8 sa kojim barem na nivou uvodne sekvence, ARMY OF THE DEAD ima određenih sličnosti.


U pogledu naracije, ovaj film u trajanju od 148 minuta u principu čak i nije abnormalno predug za standarde modernog blokbastera ali svakako je imao mesta i celih deonica koje je mogao reducirati. No, to je Netflix, tako izgleda kada se ne meša studio i kada reditelj ostavi sve ono što mu se sviđa. Na svu sreću, svu derivativnost elemenata priče na stranu, Snyder je ovde snimio svašta i sve je uglavnom dobro. Akademski gledano stvar se mogla jače “utegnuti”, i teći energičnije, ali Netflix nije akademski prostor. Zato sva ta odstupanja treba posmatrati kao autorski pečat koji u ovom slučaju srećom nije postao potpuno jalov kao u JUSTICE LEAGUE.


ARMY OF THE DEAD je odličan film, zaorbljen u telu autorskog. I to je sve super što se mene tiče.


* * * 1/2 / * * * *


No comments:

Post a Comment