NO MATARAS

Debi Davida Victorija bio je veoma limitiran film, idejno prazan, dramski neinventivan ali solidno glumljen i sastavljen. Njegov novi film NO MATARAS je triler sa Mario Casasom što je podžanr za sebe i uprkos tome što Victori donosi jednu neobičnu dozu propulzibnosti sa dosta tracking shotova, pokreta kamre, nervoze u kadriranju i montaži, premisa ovog filma je na nivou srpskog studentskog filma, i to ne u dobrom smislu.

Naime, postoji jedan poseban podžanr srpskog studentskog filma u kom junak, obično mlad momak ili na neki način zatvoren, represiran, upoznaje jednu mladu ali problematičnu, pomalo razuzdanu ženu koja ga povede u uzbudljivu noćnu avanturu i tokom nje on doživi neku vrstu inicijacije ili transformacije a ona se ubije ili nešto tako.

E to je upravo NO MATARAS, samo što u njemu glavnu ulogu igra Mario Casas, jeune premier španskog filma, i sve je ovo čak jako vešto realizovano, no premisa je toliko naivna i stupidna, okolnosti su toliko usiljene da likovi ne zaslužuju čak ni prezir koliko su glupi jer su odbojni, a prihvataju da rade stvari koje su direktno van pameti i samo i isključivo u službi narativnog zamajca.

Nažalost, okolnost koja kreira "problem" u svetu našeg junaka nije dovoljno apstraktna da bi bila McGuffin, i na tom planu film postaje neuverljiv, odbojan i samim tim besmislen, do tačke da mu veština izvedbe ne pomaže.

No, ko to prevaziđe, možda u ovome može i da uživa.

* * / * * * *