NO SAFE SPACES

NO SAFE SPACES Justina Folka je dokumentarni film o slobodi govora na američkim univerzitetima koja je uskraćena konervativcima pa nadalje prema desnim ekstremima.

Justin Folk pravi film delimično baziran na turneji i saradnji Adama Carolle i Dennisa Pragera koji bi trebalo da budu dvojica ljudi sa suprotnih strana a zalažu se za iste stvari - ato su sloboda govora i “zdrav razum”.

Međutim, kada se osnovna teza filma potroši, a ona sama po sebi nije sporna, jer ako imamo američki Prvi amandman onda zaista treba da postoji apsolutna sloboda govora, ono što preostaje su raznorazni bećari kao govornici koji treba da se čuju, mada je teško reći da je njihov govor značajan mimo testiranja Prvog amandmana.

Uprkos tome što je ovaj film na neki način sada veoma aktuelan kada je krenulo dubinsko raslojavanje društva u SAD baš i po nekim linijama koje su navedene i u ovom filmu, jasno je da Justin Folk ipak mahom drži stranu govornika sa Intellectual Dark Weba i alt-litea i vrlo malo nalazi primere sa drugih strana.

U tom smislu, ovaj film zastupa ideju slobode ali usput i promoviše ljude određenog stava kao žrtve. Iako im ne prilazi otvoreno kao simpatizer, kada im priđe kao žrtvama, u startu im daje jednu dozu simpatije.

Ne kažem da ovi ljudi ne treba da govore, ali film koji se bavi slobodom, i zauzima tobože principijelan stav, na kraju ipak dosta radi na tome da predstavi svoje protagoniste kroz njihovo neprijatno iskustvo suočavanja sa “nepravdom”.

U tom smislu, film bi bio skrupulozniji da se držao principijelnog domena, bez pokušaja da predstavi svoje govornike. No, svakako je zanimljiva tema i čini se da iz dana u dan postaje sve aktuelnija jer sve više ljudi strada zbog nepromišljenog govora, a ponekad čak i zbog neshvatanja šta tačno treba reći da se neka grupa ne bi uvredila.

To neumitno dovodi do krize u dijalogu jer je jedino što nije rizično sada u stvari citiranje raznih pripremljenih teza pojedinačnih grupa koje imaju moć da uzvrate. Nažalost, ovaj film se ipak ne bavi time u tolikoj meri već iznova reprizira nedaće Jordana Petersona i sličnih giliptera.

* * / * * * *