Pogledao sam GRAVITY Alfonsa Cuarona, film koji je sa pravom stekao reputaciju jednog od najznačajnijih event naslova ove godine. GRAVITY je nesvakidašnji akcioni SF film u kome Cuaron ostavlja svoj autorski pečat, a rekao bih i da se bavi "autorskom" reinterpretacijom žanra koju sebi mogu da dozvole samo veliki reditelji, i po talentu i po reputaciji. Prethodni film koji je na ovaj način "pretresao" formu je recimo CAST AWAY Roberta Zemeckisa. U oba slučaja imamo filmove sa velikim zvezdama u kojima su one izmeštene iz ambijenta u kome se dobro snalaze u svoj samostalni show, bez sidekickova sa kojima će komunicirati, bez tipičnih komičnih odmorišta, herojskih gestova, uobičajenih atraktivnih ambijenata. U psihološkom smislu, u tom nizu filmova CAST AWAY je sigurno zreliji od GRAVITYja, i ono što se dešava Zemeckisovom junaku je radikalnije. Doduiše, Zemeckisov film pored impresivnih fizičkih aspekata junakove sudbine ipak i jeste prevashodno priča o transformaciji karaktera, dok je GRAVITY pre svega bare bones akcioni film u kome je karakterizacija uvedena samo kako bi se za potrebe publike podvukao "ljudski faktor".
GRAVITY u svojoj osnovi nije SF u tom smislu što većim delom govori o već postojećim pronalascima, ne prikazuje svet koji je transformisan nekim novim izumom ili društvenim promenama. Međutim, sasvim sigurno da u sebi nosi nešto optimizma u vezi sa istraživanjem svemira koji više spadaju u domen SFa nego realizma. Na stranu, koliko su doživljaji glavnih junaka uverljivi i mogući (a nisu previše) ono što je suština GRAVITYja u pogledu fantastike jeste optimizam koji zapravo nije svojstven svemirskim misijama. Jedna od osnovnih osobina mnogih letova u svemir koji su pošli po zlu jeste mirenje sa sudbinom u kritičnim situacijama, bilo da je reč o kosmonautima koji su promašili orbitu i došli na putanju sa koje ne mogu da se vrate na zemlji, ili ako se radi o šatlu kome je oštećen zaštitni sloj na trupu.
Zato, GRAVITY iako nije SF u užem smislu, definitivno jeste film koji zrači atipičnim optimizmom u pogledu istraživanja svemira.
Cuaron i sin su osmislili brilajntnu minimalističku suspense postavku. Dvoje astronauta posle katastrofalnog sudara njihovog šatla sa svemirskim olupinama pokušavaju da se spasu tako što će se nekako dovući do stanice Mir i sa nje uhvatiti Soyuz do Zemlje.
Ne želim da otkrivam dalje, ali stvari se dešavaju u krugu koji su iscrtali Cameron u THE ABYSS i Howard u APOLLO 13 sa Cuarionovim vizuelnim pečatom. Ne treba da čudi što Cameron slavi GRAVITY kao najveći film smešten u svemiru jer ovo jeste na njegovoj liniji.
Na nivou bioskospke napetosti i visoke estetizacije, Cuaron je snimio besprekoran film, u kome svoje duge kadar sekvence dovodi do savršenstva, do tačke u kojoj se ni ne primećuje da jako dugo nema rezova. Za razliku od CHILDREN OF MEN gde su impresivne kadar-sekvence bile "vidljive" ovde su prisutne, ali nisu toliko nametljive, i GRAVITY poziva na više gledanja jer kada prođe napetost ostaje zaista impresivno tehničko dostignuće.
Kad je reč o prikazu putovanja u svemir, GRAVITY je sve ono što su ljubitelji astronautike ikada poželeli, prikazani su razni protokoli, razni najveći tehnički sistemi, i film iskoračuje iz već pomalo potrošenog NASA ambijenta u Soyuze i kineske stanice. Neprekidno je bestežinsko stanje i film je pun vrlo zanimljivih detalja. Iako nije mogao puno da se izmakne od mejnstrim pripovedačkih tehnika, Cuaron u pojedinim scenama nudi vrlo sofisticirana rešenja naročito u pogledu toga kakvu ulogu igraju detalji. Srpsku publiku i Snowdenove fanove, naročito će obradovati recimo scena u kojoj se Sandra Bullock nadiše ruskog vazduha i dođe sebi.
Glumci su odlično uradili posao. Sandra Bullock se posle dvadeset godina vratila u okolnosti iz SPEEDa ali sada ipak dve decenije starija i sa "oskarom" iza sebe. Clooney je s druge strane došao na popravni u svemir posle SOLARISa i obrisao je mutan utisak Soderberghovog rimejka.
GRAVITY obavezno treba gledati u 3D, u tom pogledu svakako pomera granice izraza i daje mu novi smisao, karakterističan za najbolje filmove ozbiljnih autora u toj tehnici.
* * * 1/2 / * * * *
GRAVITY u svojoj osnovi nije SF u tom smislu što većim delom govori o već postojećim pronalascima, ne prikazuje svet koji je transformisan nekim novim izumom ili društvenim promenama. Međutim, sasvim sigurno da u sebi nosi nešto optimizma u vezi sa istraživanjem svemira koji više spadaju u domen SFa nego realizma. Na stranu, koliko su doživljaji glavnih junaka uverljivi i mogući (a nisu previše) ono što je suština GRAVITYja u pogledu fantastike jeste optimizam koji zapravo nije svojstven svemirskim misijama. Jedna od osnovnih osobina mnogih letova u svemir koji su pošli po zlu jeste mirenje sa sudbinom u kritičnim situacijama, bilo da je reč o kosmonautima koji su promašili orbitu i došli na putanju sa koje ne mogu da se vrate na zemlji, ili ako se radi o šatlu kome je oštećen zaštitni sloj na trupu.
Zato, GRAVITY iako nije SF u užem smislu, definitivno jeste film koji zrači atipičnim optimizmom u pogledu istraživanja svemira.
Cuaron i sin su osmislili brilajntnu minimalističku suspense postavku. Dvoje astronauta posle katastrofalnog sudara njihovog šatla sa svemirskim olupinama pokušavaju da se spasu tako što će se nekako dovući do stanice Mir i sa nje uhvatiti Soyuz do Zemlje.
Ne želim da otkrivam dalje, ali stvari se dešavaju u krugu koji su iscrtali Cameron u THE ABYSS i Howard u APOLLO 13 sa Cuarionovim vizuelnim pečatom. Ne treba da čudi što Cameron slavi GRAVITY kao najveći film smešten u svemiru jer ovo jeste na njegovoj liniji.
Na nivou bioskospke napetosti i visoke estetizacije, Cuaron je snimio besprekoran film, u kome svoje duge kadar sekvence dovodi do savršenstva, do tačke u kojoj se ni ne primećuje da jako dugo nema rezova. Za razliku od CHILDREN OF MEN gde su impresivne kadar-sekvence bile "vidljive" ovde su prisutne, ali nisu toliko nametljive, i GRAVITY poziva na više gledanja jer kada prođe napetost ostaje zaista impresivno tehničko dostignuće.
Kad je reč o prikazu putovanja u svemir, GRAVITY je sve ono što su ljubitelji astronautike ikada poželeli, prikazani su razni protokoli, razni najveći tehnički sistemi, i film iskoračuje iz već pomalo potrošenog NASA ambijenta u Soyuze i kineske stanice. Neprekidno je bestežinsko stanje i film je pun vrlo zanimljivih detalja. Iako nije mogao puno da se izmakne od mejnstrim pripovedačkih tehnika, Cuaron u pojedinim scenama nudi vrlo sofisticirana rešenja naročito u pogledu toga kakvu ulogu igraju detalji. Srpsku publiku i Snowdenove fanove, naročito će obradovati recimo scena u kojoj se Sandra Bullock nadiše ruskog vazduha i dođe sebi.
Glumci su odlično uradili posao. Sandra Bullock se posle dvadeset godina vratila u okolnosti iz SPEEDa ali sada ipak dve decenije starija i sa "oskarom" iza sebe. Clooney je s druge strane došao na popravni u svemir posle SOLARISa i obrisao je mutan utisak Soderberghovog rimejka.
GRAVITY obavezno treba gledati u 3D, u tom pogledu svakako pomera granice izraza i daje mu novi smisao, karakterističan za najbolje filmove ozbiljnih autora u toj tehnici.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment