Pogledao sam RUSH Rona Howarda po scenariju Petera Morgana, sportski film o dvobojima Jamesa Hunta i Nikija Laude koju Howard pretvara u visokooktanski takmičarski naboj a scenarista Peter Morgan u svojevrsnu meditaciju o prirodi sporta i epohi kada je Formula 1 još uvek bila prostor za avanturiste i dendije ali su ozbiljni takmičari polako počeli da zauzimaju svoje mesto. Lauda i Hunt su predstavnici dve ere - Lauda je racionalan i kompetitivan na duže staze a Hunt je iracionalan i željan dokazivanja. Naravno, u istoriji Formule 1 rezultat je da rivalstvo sa Huntom ostaje više kao fusnota u Laudinoj eri.
Međutim, Hunt je jedan od onih vozača koji je izgradio imidž Formule 1 kao prostora za mačo tipove i u trenutku kada se Lauda pojavio, on je bio tipičniji predstavnik sporta. U nekih četrdeset godina paradigma se potpuno preokrenula. Međutim, tu podvojenost prikazuje i sam film, RUSH je naizmenično film o junaku koji je ličnim zalaganjem i spremnošću na ludačke rizike postigao uspeh i film o čoveku koji je racionalnim, bezbednim pristupom reformisao sport i postigao vrhunske rezultate. Ova podvojenost u kojoj nema pravog pozitivca i negativca uspeva da profunkcioniše i ne smeta filmu. Gledaoci će navijati za obojicu.
Kada bi morali da se opredeljujemo, veliko je pitanje o kom bi vozaču trebalo snimiti pojedinačni film u kom bi se tretirao kao heroj. Hunt je svojom vatrenošću bez ikakve sumnje dao smisao suštinski dosadnom sportu u kome se voze desetine bolida u krug. Lauda je s druge strane izbacio neustrašivost iz jednačine i zamenio ih tehničkim znanjem i disciplinom. Zapravo, reklo bi se da se na izboru između Hunta i Laude "poznaje autor".
Howard je kao oslonac holivudskog mejnstrima izabrao obojicu za junake i to na neki način zvuči kao vic u kome se definiše njegova "neopredeljena" poetika. Međutim, Howard je reditelj koga nikada ne treba potceniti jer on u svom opusu ima filmove kao što su APOLLO 13 i RANSOM, vrhunske i vrlo provokativne predstavnike svog žanra.
RUSH je definitivno na toj liniji. Iz RANSOMA nastavlja temu istraživanju mačo narcizma, rekonstruiše epohu kroz prizmu profesija za hrabre muškarce kao u APOLLO 13 i sve to bazira na scenariju Petera Morgana sa kojim je već radio FROST/NIXON.
Morganova sklonost da u nekom trenutku potpuno obuzme junake i pretvori ih u svoje glasnogovornike je manje-više zauzdana mada ima u kritičnom trenutku jednu scenu u kojoj lobuje. Ipak, moglo je biti još problematičnije. RUSH je definitivno jedan od onih filmova u kojima je Morgan više prednost nego slabost.
U istorijskom pogledu, Morgan nije baš najprecizniji i prenebregava neke bitne elemente u odnosu Hunta i Laude koji su postojali mimo činjenice o rivalstvu. Ipak, ako imamo u vidu Morganov kontakt sa Laudom, pretpostavljam da je iza tih odstupanja stajala ideja da se podvuče tema njihovog dvoboja koja bi dobila drugačije konotacije da su sve činjenice uzete u obzir.
Sama istorijska rekonstrukcija u tehničkom i vizuelnom pogledu je izvanredna. Anthony Dod Mantle je napravio jednu od tehnički najzahtevnijih fotografija u svojoj inače izuzetno uzbudljivoj karijeri punoj izazova, pionirskih koraka u pogledu digitalnog snimanja itd. Howard je izvanredno spojio savremeni senzibilitet sa koloritom, dizajnom i vizuelnim prezentacijama epohe tako da RUSH istovremeno izgleda kao rekonstrukcija sedamdesetih ali i kao film iz tih vremena.
Sa ovim filmom Chris Hemsworth počinje da ozbiljno dovodi u pitanje da li je Hugh Jackman, uprkos velikoj prednosti, zaista izborio mesto naslednika Mela Gibsona među australijskim iseljenicima u Holivudu. Posle klimavog debija sa Thorom u ovom filmu Hemsworth pokazuje potpuno drugačije leading man lice, samouveren je i harizmatičan. Otud ne čudi da ga je Howard uzeo pod svoje i za sledeće filmove.
Daniel Bruhl s druge strane Laudu igra kao svojevrsnog Cyrana Formule 1 ali uprkos većem akcentu na "karakter" ne deluje kao da je u razlitičim filmovima u odnosu na Hemsworthov personality acting. U svakom slučaju, RUSH je odličan showcase i za dve zvezde.
Ako imamo na umu sve ovo, zanimljivo je da RUSH zapravo spada u domen internacionalnih koprodukcija, jeftinih po holivudskim standardima, uprkos tome što ga režira ugledan holivudski reditelj, sa zvezdama i vrlo komunikativnom pričom. U neka druga vremena, RUSH bi bio tretiran kao vrhunski mejnstrim i adut studija na blagajnama, a danas je to film koji će dobro proći ali je produkciono tako koncpirian da bi se i poraz na blagajnama mogao podneti. Očigledno je RUSH, koliko god da je harizme zarobljeno u junacima i na ekranu, koliko god se bavio automobilima, trkama i ostalim uzbuđenjima, ipak previše posvećen likovima da bi u savremenoj klimi dobio punu podršku studija. Srećom, postoje Working Title i slične kuće na margini globalnog filmskog biznisa koje takve stvari ipak zanimaju.
* * * 1/2 / * * * *
Međutim, Hunt je jedan od onih vozača koji je izgradio imidž Formule 1 kao prostora za mačo tipove i u trenutku kada se Lauda pojavio, on je bio tipičniji predstavnik sporta. U nekih četrdeset godina paradigma se potpuno preokrenula. Međutim, tu podvojenost prikazuje i sam film, RUSH je naizmenično film o junaku koji je ličnim zalaganjem i spremnošću na ludačke rizike postigao uspeh i film o čoveku koji je racionalnim, bezbednim pristupom reformisao sport i postigao vrhunske rezultate. Ova podvojenost u kojoj nema pravog pozitivca i negativca uspeva da profunkcioniše i ne smeta filmu. Gledaoci će navijati za obojicu.
Kada bi morali da se opredeljujemo, veliko je pitanje o kom bi vozaču trebalo snimiti pojedinačni film u kom bi se tretirao kao heroj. Hunt je svojom vatrenošću bez ikakve sumnje dao smisao suštinski dosadnom sportu u kome se voze desetine bolida u krug. Lauda je s druge strane izbacio neustrašivost iz jednačine i zamenio ih tehničkim znanjem i disciplinom. Zapravo, reklo bi se da se na izboru između Hunta i Laude "poznaje autor".
Howard je kao oslonac holivudskog mejnstrima izabrao obojicu za junake i to na neki način zvuči kao vic u kome se definiše njegova "neopredeljena" poetika. Međutim, Howard je reditelj koga nikada ne treba potceniti jer on u svom opusu ima filmove kao što su APOLLO 13 i RANSOM, vrhunske i vrlo provokativne predstavnike svog žanra.
RUSH je definitivno na toj liniji. Iz RANSOMA nastavlja temu istraživanju mačo narcizma, rekonstruiše epohu kroz prizmu profesija za hrabre muškarce kao u APOLLO 13 i sve to bazira na scenariju Petera Morgana sa kojim je već radio FROST/NIXON.
Morganova sklonost da u nekom trenutku potpuno obuzme junake i pretvori ih u svoje glasnogovornike je manje-više zauzdana mada ima u kritičnom trenutku jednu scenu u kojoj lobuje. Ipak, moglo je biti još problematičnije. RUSH je definitivno jedan od onih filmova u kojima je Morgan više prednost nego slabost.
U istorijskom pogledu, Morgan nije baš najprecizniji i prenebregava neke bitne elemente u odnosu Hunta i Laude koji su postojali mimo činjenice o rivalstvu. Ipak, ako imamo u vidu Morganov kontakt sa Laudom, pretpostavljam da je iza tih odstupanja stajala ideja da se podvuče tema njihovog dvoboja koja bi dobila drugačije konotacije da su sve činjenice uzete u obzir.
Sama istorijska rekonstrukcija u tehničkom i vizuelnom pogledu je izvanredna. Anthony Dod Mantle je napravio jednu od tehnički najzahtevnijih fotografija u svojoj inače izuzetno uzbudljivoj karijeri punoj izazova, pionirskih koraka u pogledu digitalnog snimanja itd. Howard je izvanredno spojio savremeni senzibilitet sa koloritom, dizajnom i vizuelnim prezentacijama epohe tako da RUSH istovremeno izgleda kao rekonstrukcija sedamdesetih ali i kao film iz tih vremena.
Sa ovim filmom Chris Hemsworth počinje da ozbiljno dovodi u pitanje da li je Hugh Jackman, uprkos velikoj prednosti, zaista izborio mesto naslednika Mela Gibsona među australijskim iseljenicima u Holivudu. Posle klimavog debija sa Thorom u ovom filmu Hemsworth pokazuje potpuno drugačije leading man lice, samouveren je i harizmatičan. Otud ne čudi da ga je Howard uzeo pod svoje i za sledeće filmove.
Daniel Bruhl s druge strane Laudu igra kao svojevrsnog Cyrana Formule 1 ali uprkos većem akcentu na "karakter" ne deluje kao da je u razlitičim filmovima u odnosu na Hemsworthov personality acting. U svakom slučaju, RUSH je odličan showcase i za dve zvezde.
Ako imamo na umu sve ovo, zanimljivo je da RUSH zapravo spada u domen internacionalnih koprodukcija, jeftinih po holivudskim standardima, uprkos tome što ga režira ugledan holivudski reditelj, sa zvezdama i vrlo komunikativnom pričom. U neka druga vremena, RUSH bi bio tretiran kao vrhunski mejnstrim i adut studija na blagajnama, a danas je to film koji će dobro proći ali je produkciono tako koncpirian da bi se i poraz na blagajnama mogao podneti. Očigledno je RUSH, koliko god da je harizme zarobljeno u junacima i na ekranu, koliko god se bavio automobilima, trkama i ostalim uzbuđenjima, ipak previše posvećen likovima da bi u savremenoj klimi dobio punu podršku studija. Srećom, postoje Working Title i slične kuće na margini globalnog filmskog biznisa koje takve stvari ipak zanimaju.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment