Podneo sam rediteljski debi u kome je RZA sa petnaest godina zakašnjenja sabrao svoju fascinaciju kung fu filmom, i THE MAN WITH THE IRON FISTS i izgleda kao nešto što bi u ono vreme diskografska kuća finansirala kako bi podmirila apetite Wu Tang Clanu. Ako imamo u vidu da je ovaj film prezentacija Quentina Tarantina, što u principu ne mora biti garancija kvaliteta, očekivanje je ipak odmaknuto od vanity projecta. Doduše, RZA je na nivou karijere izašao iz visokotiražnih okvira ali se nametnuo kao ugledna figura, kompozitor filmske muzike i guru opšte prakse, pa ovo ostaje vanity project.
THE MAN WITH THE IRON FIST izgleda kao nevešto sažeta verzija nekog ne naročito zanimljivog dužeg filma. Ne znam da li bi ovo bilo znatno bolje u formi dužeg ostvarenja, a RZA i Eli Roth su imali dosta prolema da ga skrate, ali bi sigurno više ličilo na film. Ovako deluje kao svojevrsna salata scena, sa prilično jednostavnim i istovremeno konfuznim narativom i scenama borbe koje su značajne samo po tome što RZA pokušava da na velika vrata vrati gore fu, odnosno da pomeša gore fu sa nekim wireworkom kakav smo sretali u filmovima poput CROUCHING TIGERa. Ovaj film po senzibilitetu nema puno veze sa starim wuxia radovima koje bi RZA trebalo da poznaje dobro, što naravno nije prepreka užitku, naročito jer RZA ima neprikriveno oskidentalni pristup pripovedanju.
Međutim, u ovako napabirčenoj priči, sa samim sobom u glavnoj ulozi što je naročito apsurdno ako imamo u vidu da postoje vitalni crnci koji znaju da se biju ali i da glume kao recimo Michael Jai White, i Russell Croweom u jednoj mičamovskoj ulozi lutanja kroz kadrove, sve se mora prepustiti azijskom delu podele koji čine moj favorit, povratnik Byron Mann, zatim Rick Yune, Lucy Liu i čovek iz "Shaolin Chambersa" Gordon Liu. Tako da eto, bar su se sreli RZA i Liu.
RZA je nažalost drvo javorovo, neubedljiv je i kao glumac i kao borac, i u principu deluje kao da je prilično zalutao u glavnu ulogu.
Šteta je što RZA nije našao bolji način da prenese svoju fascinaciju kung fu filmova u vlastito delo. Premda, RZA je u suštini na kraju krajeva samo snimio film koji nije dobar, ne može se reći da se u bilo kom smislu ogrešio o svoj status uglednog prvoborca.
* 1/2 / * * * *
THE MAN WITH THE IRON FIST izgleda kao nevešto sažeta verzija nekog ne naročito zanimljivog dužeg filma. Ne znam da li bi ovo bilo znatno bolje u formi dužeg ostvarenja, a RZA i Eli Roth su imali dosta prolema da ga skrate, ali bi sigurno više ličilo na film. Ovako deluje kao svojevrsna salata scena, sa prilično jednostavnim i istovremeno konfuznim narativom i scenama borbe koje su značajne samo po tome što RZA pokušava da na velika vrata vrati gore fu, odnosno da pomeša gore fu sa nekim wireworkom kakav smo sretali u filmovima poput CROUCHING TIGERa. Ovaj film po senzibilitetu nema puno veze sa starim wuxia radovima koje bi RZA trebalo da poznaje dobro, što naravno nije prepreka užitku, naročito jer RZA ima neprikriveno oskidentalni pristup pripovedanju.
Međutim, u ovako napabirčenoj priči, sa samim sobom u glavnoj ulozi što je naročito apsurdno ako imamo u vidu da postoje vitalni crnci koji znaju da se biju ali i da glume kao recimo Michael Jai White, i Russell Croweom u jednoj mičamovskoj ulozi lutanja kroz kadrove, sve se mora prepustiti azijskom delu podele koji čine moj favorit, povratnik Byron Mann, zatim Rick Yune, Lucy Liu i čovek iz "Shaolin Chambersa" Gordon Liu. Tako da eto, bar su se sreli RZA i Liu.
RZA je nažalost drvo javorovo, neubedljiv je i kao glumac i kao borac, i u principu deluje kao da je prilično zalutao u glavnu ulogu.
Šteta je što RZA nije našao bolji način da prenese svoju fascinaciju kung fu filmova u vlastito delo. Premda, RZA je u suštini na kraju krajeva samo snimio film koji nije dobar, ne može se reći da se u bilo kom smislu ogrešio o svoj status uglednog prvoborca.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment