Pogledao sam IN THE VALLEY OF ELAH Paula Haggisa, u sklopu pripreme za ZERO DARK THIRTY. IN THE VALLEY OF ELAH je baziran na priči koju su osmislili zajedno scenarista HURT LOCKERa i ZERO DARK THIRTYja Mark Boal i oskarovac Paul Haggis. Ovaj film spada u Haggisovu fazu "upozoravajućih" filmova od kojih je CRASH uspeo da ga proslavi na "oskarima". ELAH je daleko jednostavniji i bolji film od CRASHa, upravo zbog toga što je i strukturalno i na nivou priče prigušeniji, Haggis kao scenarista ima potrebu da se više izražava u pojnmovima nego u pokretnim slikama - ELAH je uz to vrlo pismeno koncipiran, u duhu arty krimića sedamdesetih, ali to ne znači da u pojedinim slučajevima Haggis ne oseća potrebu da "zakuce" poentu. Uostalom, ipak je Haggis scenarista koji je uspeo da u autorskom pogledu ubije Clinta Eastwooda što nikome nije pošplo za rukom. Međutim, da ovaj film nije ideološki neprihvatljiv Clintu, i da ga je on režirao, čini mi se da bi neka od Haggisovih poentiranja bila izbegnuta.
Uprkos svemu tome, ELAH ostaje fino kontemplativan film koji ima osnovu i strukturu krimića, ali i efekat koji nadilazi žanrovski koncept. Poenta je proučavanje obolelog društvenog tkiva kroz mali slučaj koji otkriva veću priču - u ovom slučaju deformacije izazvane američkim angažmanom u Iraku koji je drugačiji od drugih ratova koji su vođeni. Suočeni sa neobičnim protivnikom, Amerikanci su svesno i zvanično odustali od pravila ratovanja i pretvorili svoje vojnike na terenu u monstrume i sada to počinju da osećaju i građani na tlu SAD.
Haggis ovo pitanje otvara na jedan vrlo zanimljiv način, kreirajući žanrovski prilično čistu misteriju koja potom prerasta u zataškavanje, raskrinkavanje onoga što se zataškava i poražavajućeg otkrića šta je zapravo zataškavano.
Jedan od problema Haggisovog filma jeste All-Star podela u kojoj su se Tommy Lee Jones i Charlize Theron jasno izdvojili kao glavni likovi, ali epizode igraju neki prilično poznati glumci poput Josha Brolina što stvara lažni utisak kao da će se taj lik dalje razraditi a neće i opterećuje gledalaca suvišnim detaljima.
Roger Deakins kao DP odlično savladava pitoreksne ambijente Novog Meksika, i američke provincije, bezbrojne ćumeze, barove, motele i vojne objekte ui Haggis u sdaradnji sa njim uspeva da kreira solidan i atmosferičan identitet filma.
U pojedinim scenama, Haggis usporava filmski izraz ne naročito inspirisanim rešenjima u dijaloškim scenama, ali film uspeva da ostvari inttegritet na nivou izraza. Otud je šteta što na samom kraju, Haggis iskoračuje previše u pravcu "poentiranja" koje možda čak i nije suvišno, ako imamo u vidu o kome govori i kome se obraća, i koje je čak možda i na nivou živorne uverljivosti korektno, ali remeti jednu solidnu celinu.
Film je baziran na istinitoj priči. I ovo je primer dobro odabrane istinite priče koja na kraju ima svoje značenje a nudi prostor za razvoj drame. U tom smislu Haggis je scenaristički odlično proizveo uzbuđenje u antiklimaksu i razrešenju misterije.
ELAH je imao već u onome što je snimio Haggis nešto bolji film, ali i ovakav kakav je, stoji kao najzrelije ostvarenje u njegovoj karijeri.
* * * / * * * *
Uprkos svemu tome, ELAH ostaje fino kontemplativan film koji ima osnovu i strukturu krimića, ali i efekat koji nadilazi žanrovski koncept. Poenta je proučavanje obolelog društvenog tkiva kroz mali slučaj koji otkriva veću priču - u ovom slučaju deformacije izazvane američkim angažmanom u Iraku koji je drugačiji od drugih ratova koji su vođeni. Suočeni sa neobičnim protivnikom, Amerikanci su svesno i zvanično odustali od pravila ratovanja i pretvorili svoje vojnike na terenu u monstrume i sada to počinju da osećaju i građani na tlu SAD.
Haggis ovo pitanje otvara na jedan vrlo zanimljiv način, kreirajući žanrovski prilično čistu misteriju koja potom prerasta u zataškavanje, raskrinkavanje onoga što se zataškava i poražavajućeg otkrića šta je zapravo zataškavano.
Jedan od problema Haggisovog filma jeste All-Star podela u kojoj su se Tommy Lee Jones i Charlize Theron jasno izdvojili kao glavni likovi, ali epizode igraju neki prilično poznati glumci poput Josha Brolina što stvara lažni utisak kao da će se taj lik dalje razraditi a neće i opterećuje gledalaca suvišnim detaljima.
Roger Deakins kao DP odlično savladava pitoreksne ambijente Novog Meksika, i američke provincije, bezbrojne ćumeze, barove, motele i vojne objekte ui Haggis u sdaradnji sa njim uspeva da kreira solidan i atmosferičan identitet filma.
U pojedinim scenama, Haggis usporava filmski izraz ne naročito inspirisanim rešenjima u dijaloškim scenama, ali film uspeva da ostvari inttegritet na nivou izraza. Otud je šteta što na samom kraju, Haggis iskoračuje previše u pravcu "poentiranja" koje možda čak i nije suvišno, ako imamo u vidu o kome govori i kome se obraća, i koje je čak možda i na nivou živorne uverljivosti korektno, ali remeti jednu solidnu celinu.
Film je baziran na istinitoj priči. I ovo je primer dobro odabrane istinite priče koja na kraju ima svoje značenje a nudi prostor za razvoj drame. U tom smislu Haggis je scenaristički odlično proizveo uzbuđenje u antiklimaksu i razrešenju misterije.
ELAH je imao već u onome što je snimio Haggis nešto bolji film, ali i ovakav kakav je, stoji kao najzrelije ostvarenje u njegovoj karijeri.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment