Pogledao sam DOOMSDAY BOOK južnokorejsku antologiju filmova o kraju sveta, što je zanimljivo ako imamo u vidu da je istog dana Severna Koreja probala svoju interkontinentalnu raketu. Reč je o izvanredno zanimljivom, jako raskošno realizovanom omnibusu u kome je uvodnu i završni priču režirao Yim Pil Sung a središnju Kim Ji Woon.
Sve tri priče su zanimljive, baziraju se na SF premisama s tim što je prva zapravo više horor jer govori o zombija proisteklim iz netradicionalne infestacije izazvane zagađenjem i zanimljva je između ostalog i po tome što u njoj igra Bong Joon Ho, reditelj monster moviea THE HOST koji ima sličnu premisu samo u creature feature žanru. Bong Joon Ho igra jednog od upečatljivih gostiju u televizijskoj diskusiji na temu zombi infestacije.
U prvoj priči Yim Pil Sung uspeva vrlo dobro da razvije likove sa identitetom i da prikaže veliku zombi apokalipsu u Južnoj Koreji sa prilično ambicioznim dimenzijama, uvodeći usput nešto biblijske simbolike koja ne igra suštinsku mulogu ali fino zaokružuje stvar. Ova priča je besprekorno realizovana, sa visokom vizuelnom pismenošću kakva se od Yim Pil Sunga i očekuje.
U drugoj priči Kim Ji Woon snima svoj možda najintrigantniji film. Ovo nije blockbuster, nije crowdpleaser, ali je zabavna priča o robotu koji doživljava "prosvetljenje" i u budističkom hramu počinju da ga posmatraju kao Budinu inkarnaciju. Međutim, korporacija koja je proizvela robota smatra da je to početak formiranja veštačke inteligencije koja bi mogla ugroziti čovečanstvo i šalje tehničara da interveniše. Bong Joon Ho je na sličan način prepleo visoku tehnologiju i intimističku priču u svojoj priči u omnibusu TOKYO koja meni ipak ostaje draža ali po prvi put pokazuje Kim Ji Woona kao nešto sofisticiranijeg reditelja. Takođe, ova priča deluje jako vešto u vizuelnom pogledu sa zanimljivim CGI tretmanom robota.
Treću priču o vanzemaljskom nebeskom telu koje ide prema zemlji, režirao je Yim Pil Sung i čini mi se da je ova priča wild card celog omnibusa. Apsurdna je, u sebi ima najizraženiju arty dimenziju i čini mi se da ona možda i ponajviše prodaje ovaj omnibus na Zapadu. Međutim, i ona se uklapa u viziju jer nudi treće viđenje teme koje ne čini film nekonzistentnim već bogatijim.
Neobična struktura DOOMSDAY BOOKa sa tri priče i dva reditelja čini mi se proizilazi iz produkcionih teškoća na koje je naišao ovaj film čije je snimanje počelo još 2006. godine. Srećom, to se ne oseća u krajnjem proizvodu koji deluje bogato i krajnje reprezentativno. Yim Pil Sung je ovog puta imao dve prilike da se pokaže da ima i supstancu a ne samo stil, što je nagovestio u ANTARCTIC JOURNALu ali nije potvrdio u HANSEL AND GRETEL, i rekao bih da u ovim pričama nije suštinski preokrenuo sliku o sebi ali je našao materijal u kome njegove rediteljske osobine nisu problem.
* * * / * * * *
Sve tri priče su zanimljive, baziraju se na SF premisama s tim što je prva zapravo više horor jer govori o zombija proisteklim iz netradicionalne infestacije izazvane zagađenjem i zanimljva je između ostalog i po tome što u njoj igra Bong Joon Ho, reditelj monster moviea THE HOST koji ima sličnu premisu samo u creature feature žanru. Bong Joon Ho igra jednog od upečatljivih gostiju u televizijskoj diskusiji na temu zombi infestacije.
U prvoj priči Yim Pil Sung uspeva vrlo dobro da razvije likove sa identitetom i da prikaže veliku zombi apokalipsu u Južnoj Koreji sa prilično ambicioznim dimenzijama, uvodeći usput nešto biblijske simbolike koja ne igra suštinsku mulogu ali fino zaokružuje stvar. Ova priča je besprekorno realizovana, sa visokom vizuelnom pismenošću kakva se od Yim Pil Sunga i očekuje.
U drugoj priči Kim Ji Woon snima svoj možda najintrigantniji film. Ovo nije blockbuster, nije crowdpleaser, ali je zabavna priča o robotu koji doživljava "prosvetljenje" i u budističkom hramu počinju da ga posmatraju kao Budinu inkarnaciju. Međutim, korporacija koja je proizvela robota smatra da je to početak formiranja veštačke inteligencije koja bi mogla ugroziti čovečanstvo i šalje tehničara da interveniše. Bong Joon Ho je na sličan način prepleo visoku tehnologiju i intimističku priču u svojoj priči u omnibusu TOKYO koja meni ipak ostaje draža ali po prvi put pokazuje Kim Ji Woona kao nešto sofisticiranijeg reditelja. Takođe, ova priča deluje jako vešto u vizuelnom pogledu sa zanimljivim CGI tretmanom robota.
Treću priču o vanzemaljskom nebeskom telu koje ide prema zemlji, režirao je Yim Pil Sung i čini mi se da je ova priča wild card celog omnibusa. Apsurdna je, u sebi ima najizraženiju arty dimenziju i čini mi se da ona možda i ponajviše prodaje ovaj omnibus na Zapadu. Međutim, i ona se uklapa u viziju jer nudi treće viđenje teme koje ne čini film nekonzistentnim već bogatijim.
Neobična struktura DOOMSDAY BOOKa sa tri priče i dva reditelja čini mi se proizilazi iz produkcionih teškoća na koje je naišao ovaj film čije je snimanje počelo još 2006. godine. Srećom, to se ne oseća u krajnjem proizvodu koji deluje bogato i krajnje reprezentativno. Yim Pil Sung je ovog puta imao dve prilike da se pokaže da ima i supstancu a ne samo stil, što je nagovestio u ANTARCTIC JOURNALu ali nije potvrdio u HANSEL AND GRETEL, i rekao bih da u ovim pričama nije suštinski preokrenuo sliku o sebi ali je našao materijal u kome njegove rediteljske osobine nisu problem.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment