Pogledao sam 1990: I GUERRIERI DEL BRONX Enza G. Castellarija, courtesy of Ginger.
Reč je o vrlo zanimljivom filmu, pre svega zbog toga što u njemu vidimo susret jednog superiornog reditelja sa apsolutno besmislenim, da ne kažem besprizornim materijalom. Iako castellari svakako nije neki naročit velikan sedme umetnosti, on nije reditelj bez izvesnog dara, čak i određene veštine, a baš u ovom filmu možemo videti koliko zapravo jedna potpuna budalaštima može opstati povezanma isključivo rditeljskom veštinom.
BRONX je snimljen u jako skromnim produkcionim okolnostima i Castellari je celokupnu anti-utopiju, to jest carpenterovski separatisani BRONX izgradio kao pastiš već postojećih kostima i lokacija, a opet sa jasnom namerom da stvori neku oneobičnu atmosferu. castellari dosta drži do naci dizajna, junaci nose nemačke uniforme i šlemove u eraznim dezenima, i iako je banda multirasna, označava se kukastim krstovima. U ovome se jasno može prepoznati logika eksploatacije pošto je Castellari očigledno odlučio da iskoristi kostime iz nekog B-filmskog fundusa i postavio ih je u novi kontekst. Jako je zanimljivo kako castellari grčevito insistira na nekim sitnim detaljima, referencama na pop kulturu, nacizam i hipi pokret ne bi li stvorioneki apartan filmski univerzum vredan cene karte.
I u tom na nekom nivou uspeva. BRONX je ako uzmemo u obzir derivativnost scenarija koji je najviše rip-off ESCAPE FROM NEW YORK i WARRIORSa, ipak nekako gledljiv, čak na nekom retro nivou i privlačan za gledanje.
A onda opet kada tako savlada produkcione okolnosti, Castellari dozvoli sebi da u glavnoj ulozi ima tu nesretnu spodobu, nekog visokog mršavog kosijanera u pripijenim farmerkama, i korsetiranih bilderskih grudi, sa potpuno suludim hodom, koji čitavu pričui potpuno obesmisli u glumačkom smislu, naročito suočen sa ozbiljnim glumcima kao što su Vic Morrow ili Fred Williamson. Taj čovek daje zaista novo značenje etiketi unappealing lead, i iako je naravnop dragocenije da ga vidimo nekad na ekranu, nego da ostane zaboravljen, takva podela je u svakom smislu nedopustiva i protivna svakoj logici.
Ne znam da li neko pobliže poznaje biografiju ovog filma i zna li, da li je do njegovog kastovanja doveo neki vanfilmski interes.
U svakom slučaju, BRONX je vrlo zabavan film, koji bi da nije tog užasnog glavnog glumca bio egitman exploitation a ovako je ostao najpre kuriozitet.
* * / * * * *
Reč je o vrlo zanimljivom filmu, pre svega zbog toga što u njemu vidimo susret jednog superiornog reditelja sa apsolutno besmislenim, da ne kažem besprizornim materijalom. Iako castellari svakako nije neki naročit velikan sedme umetnosti, on nije reditelj bez izvesnog dara, čak i određene veštine, a baš u ovom filmu možemo videti koliko zapravo jedna potpuna budalaštima može opstati povezanma isključivo rditeljskom veštinom.
BRONX je snimljen u jako skromnim produkcionim okolnostima i Castellari je celokupnu anti-utopiju, to jest carpenterovski separatisani BRONX izgradio kao pastiš već postojećih kostima i lokacija, a opet sa jasnom namerom da stvori neku oneobičnu atmosferu. castellari dosta drži do naci dizajna, junaci nose nemačke uniforme i šlemove u eraznim dezenima, i iako je banda multirasna, označava se kukastim krstovima. U ovome se jasno može prepoznati logika eksploatacije pošto je Castellari očigledno odlučio da iskoristi kostime iz nekog B-filmskog fundusa i postavio ih je u novi kontekst. Jako je zanimljivo kako castellari grčevito insistira na nekim sitnim detaljima, referencama na pop kulturu, nacizam i hipi pokret ne bi li stvorioneki apartan filmski univerzum vredan cene karte.
I u tom na nekom nivou uspeva. BRONX je ako uzmemo u obzir derivativnost scenarija koji je najviše rip-off ESCAPE FROM NEW YORK i WARRIORSa, ipak nekako gledljiv, čak na nekom retro nivou i privlačan za gledanje.
A onda opet kada tako savlada produkcione okolnosti, Castellari dozvoli sebi da u glavnoj ulozi ima tu nesretnu spodobu, nekog visokog mršavog kosijanera u pripijenim farmerkama, i korsetiranih bilderskih grudi, sa potpuno suludim hodom, koji čitavu pričui potpuno obesmisli u glumačkom smislu, naročito suočen sa ozbiljnim glumcima kao što su Vic Morrow ili Fred Williamson. Taj čovek daje zaista novo značenje etiketi unappealing lead, i iako je naravnop dragocenije da ga vidimo nekad na ekranu, nego da ostane zaboravljen, takva podela je u svakom smislu nedopustiva i protivna svakoj logici.
Ne znam da li neko pobliže poznaje biografiju ovog filma i zna li, da li je do njegovog kastovanja doveo neki vanfilmski interes.
U svakom slučaju, BRONX je vrlo zabavan film, koji bi da nije tog užasnog glavnog glumca bio egitman exploitation a ovako je ostao najpre kuriozitet.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment