Pogledao sam FIDO Andrew Curriea i mogu reći da je reč o simpatičnom, ali u suštini minornom filmu, čiji osnovni problem predstavlja pogrešno žanrovsko opredeljenje.
Naime, Currie je duhovit i maštovit reditelj, ali ovaj film naprosto nije onoliko smešan koliko misli da jeste, i velilki broj punktova žrtvuje nekoj vrsti urnebesnog smeha koji ne uspeva da postigne, a za tim nema potrebe, reč je o filmu koje je imao neke druge potencijale koji su se mogli bolje istražiti.
Naime, FIDO u sebi ima materijala za kaprijansku satiru o svetu u kome su ljudi uspeli da pacifikuiju zombije, koji je, ako je to već potrebno zarobljen u kanonskoj eri SF filma, mada, paradoksalno ne i u kanonskoj eri kada su zombiji na romerovski način zapravo zaživeli, što je zanimljivo. Međutim, Currie se opredelio da ode u all out komediju, hiperstilizujući sve na tragu Watersa i Balabanovog PARENTS samo bez hard-R oštrice.
I tako smo dobili Pg-13 zombi satiru smeštenu u pedesete koja nije mnogo smešna, a opet na nekom fundamentalnom nivou zapleta i odnosa među karakterima ima potencijala da bude nešto drugo i da u malo smirenijoj varijanti bude uspeliji film.
Ovakvu vrstu lobovanja su uspeli da izbegnu Edgar Wright i Simon Pegg u SHAUN OF THE DEAD gde su samo neki međuljudski odnosi stilizovani, ili pak zemeckis u DEATH BECOMES HER koji je kroz još zaoštreniju stilizaciju, ali bez skrivanja u epohi, smestio subverzivnu zombi priču unutar mejnstrima.
Čini mi se da je i Currie ciljao negde između ove dve paradigme. I promašio je možda baš zato što nije uspeo da opravda zašto je FIDO opterećen time što je smešten u pedesete.
Međutim, ono što je suštinski kvalitet filma to je hemija među likovima i promena odnosa prema zombiju koja se stalno razvija. Currie je slab na polju komedije ali je negde vrlo efektan na polju porodične drame, i ima dar da postavi čak i poneko ozbiljno pitanje.
Za razliku od LES REVENANTS koji bio film pitanja a ne film odgovora, i koji je bežeći od stava na kraju propustio odličnu priliku da bude veliki film, FIDO propušta svoju priliku zato što zanemaruje svoje seriozne aspekte i zatrpava ih neuspelim stilizacijama i mlakim humorom.
Pa ipak, bar zbog potencijala, ovo je zanimljiv film.
* * * / * * * *
Naime, Currie je duhovit i maštovit reditelj, ali ovaj film naprosto nije onoliko smešan koliko misli da jeste, i velilki broj punktova žrtvuje nekoj vrsti urnebesnog smeha koji ne uspeva da postigne, a za tim nema potrebe, reč je o filmu koje je imao neke druge potencijale koji su se mogli bolje istražiti.
Naime, FIDO u sebi ima materijala za kaprijansku satiru o svetu u kome su ljudi uspeli da pacifikuiju zombije, koji je, ako je to već potrebno zarobljen u kanonskoj eri SF filma, mada, paradoksalno ne i u kanonskoj eri kada su zombiji na romerovski način zapravo zaživeli, što je zanimljivo. Međutim, Currie se opredelio da ode u all out komediju, hiperstilizujući sve na tragu Watersa i Balabanovog PARENTS samo bez hard-R oštrice.
I tako smo dobili Pg-13 zombi satiru smeštenu u pedesete koja nije mnogo smešna, a opet na nekom fundamentalnom nivou zapleta i odnosa među karakterima ima potencijala da bude nešto drugo i da u malo smirenijoj varijanti bude uspeliji film.
Ovakvu vrstu lobovanja su uspeli da izbegnu Edgar Wright i Simon Pegg u SHAUN OF THE DEAD gde su samo neki međuljudski odnosi stilizovani, ili pak zemeckis u DEATH BECOMES HER koji je kroz još zaoštreniju stilizaciju, ali bez skrivanja u epohi, smestio subverzivnu zombi priču unutar mejnstrima.
Čini mi se da je i Currie ciljao negde između ove dve paradigme. I promašio je možda baš zato što nije uspeo da opravda zašto je FIDO opterećen time što je smešten u pedesete.
Međutim, ono što je suštinski kvalitet filma to je hemija među likovima i promena odnosa prema zombiju koja se stalno razvija. Currie je slab na polju komedije ali je negde vrlo efektan na polju porodične drame, i ima dar da postavi čak i poneko ozbiljno pitanje.
Za razliku od LES REVENANTS koji bio film pitanja a ne film odgovora, i koji je bežeći od stava na kraju propustio odličnu priliku da bude veliki film, FIDO propušta svoju priliku zato što zanemaruje svoje seriozne aspekte i zatrpava ih neuspelim stilizacijama i mlakim humorom.
Pa ipak, bar zbog potencijala, ovo je zanimljiv film.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment