Pogledao sam LADY IN CEMENT Gordona Douglasa, courtesy of Kunac. Top jemarginalni krimić iz 1968. godine, deo serije ekranizacija romana o detektivu Tony Romeu, od kojih je film DETECTIVE najbitniji pošto uvodi motiv miljea bogatih homoseksualaca u detektivski film.
Iako je lagani komični ton sa primesama ironije i cinizma uvek spočitavan Sinatrinim filmovima, i iako je baš zbog toga veliki broj njegovih filmova diskreditovan, iz ove vizure ti filmovi deluju potpuno legitimno, naročito pošto je comic relief toliko već inficirao žanr.
I u tom smislu LADY IN CEMENT je zapravo znatno svedeniji od private eye filma koji danas gledamo. veliki razlog leži i u tome što je ovo studio film dok je današnji neo noir pa samim tim i PI film vrlo čest poligon za indie reditelje i debitante.
Dok je tempo filma određen by the numbers PI pričom, ono što ovaj film izdvaja jeste serija edgy ciničnih ispada, i maštovitih sirtuacija, i osvežavajuće bizarnih likova, te sporadični neočekivani izleti u pederastiju i travestiju koji se ne bi očekivali od studio filma iz 1968. godine.
Douglas je kompetentno i pre svega pošteno obavio egzekuciju ovog filma. Iako nema nekih naročitih rediteljskih bravura, sve je urađeno bez grešaka, u maniru ovog tada već preiskusnog profija koji je u ovoj fazi službovao kao Sinatrin privatni reditelj.
Ono što je najimpozantnije u ovom marginalnom old fashioned filmu je svakako visoka klasa kojom sve odiše čak i kad je rutina.
* * * / * * * *
Iako je lagani komični ton sa primesama ironije i cinizma uvek spočitavan Sinatrinim filmovima, i iako je baš zbog toga veliki broj njegovih filmova diskreditovan, iz ove vizure ti filmovi deluju potpuno legitimno, naročito pošto je comic relief toliko već inficirao žanr.
I u tom smislu LADY IN CEMENT je zapravo znatno svedeniji od private eye filma koji danas gledamo. veliki razlog leži i u tome što je ovo studio film dok je današnji neo noir pa samim tim i PI film vrlo čest poligon za indie reditelje i debitante.
Dok je tempo filma određen by the numbers PI pričom, ono što ovaj film izdvaja jeste serija edgy ciničnih ispada, i maštovitih sirtuacija, i osvežavajuće bizarnih likova, te sporadični neočekivani izleti u pederastiju i travestiju koji se ne bi očekivali od studio filma iz 1968. godine.
Douglas je kompetentno i pre svega pošteno obavio egzekuciju ovog filma. Iako nema nekih naročitih rediteljskih bravura, sve je urađeno bez grešaka, u maniru ovog tada već preiskusnog profija koji je u ovoj fazi službovao kao Sinatrin privatni reditelj.
Ono što je najimpozantnije u ovom marginalnom old fashioned filmu je svakako visoka klasa kojom sve odiše čak i kad je rutina.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment