Pogledao sam ROCKY BALBOU, courtesy of Ginger.
Mogu reći da je reč o filmu kome je srce na mestu iako je u suštini prilično manjkavo realizovan.
Ono što su prednosti BALBOE jeste prosto Stalloneov pristup koji je vrlo ozbiljan, i podseća na najbolje dane američkog filma koji je imao likove, neku vrstu socijalne note, itd. za razliku od ranijih ROCKYja koji su bili izvori kolektivne inspiracije, ovo je u suštini intimistički film u kome ROCKY u sebe apsorbuje energiju svoje publike umesto da je emituje van.
Meni je lično najdraži četvrti deo, ali poznajem ljude kojima je ova serija filmova zaista temelj vaspitanja i doživljaja sveta i čini mi se da je upravo ta emotivna implozija negde dobro zaključenje serijala.
Ono što je druga prednost ovog filma, to je što on čehovljevski prikazuje sudbinu svog junaka, bez velikih melodramskih obrta i nekih agresivnih zahvata. Ovo je zaista character-driven feature u bukvalnom smislu.
I upravo negde zbog toga možda i propušta priliku da istraži sve aspekte priče o ostarelom bokseru koji se vraća u ring. O njegovom fizičkom posrnuću, o strahovima koje taj melč nosi, o biznisu koji je umešan u sve to, o strahovima koje ima mladi šampion.
Svi ti problemi su dati u naznakama koje su ipak suviše svedene za okvire i kapacitete današnjeg filma. ROCKY jeste vukao korene iz Warnerovih socijalnih melodrama koje nisu bile suviše komplikovane i koje su bile vrlo efikasne, ali koliko ga Stallone stilski apdejtzuje za današnje uslove u smislu inscenacije, toliko sadržaj ne prati tu vrstu stilizacije.
No, ROCKY BALBOA je u samoj svojoj srži ono što je serijal i do sada isporučivao, i u tom smislu je veran izvornoj poetici i emociji. Samo su filmovi u međuvremenu (a da li je to za njihovo dobro, ne želim da se izjašnjavam) postali komplikovani.
* * / * * * *
Mogu reći da je reč o filmu kome je srce na mestu iako je u suštini prilično manjkavo realizovan.
Ono što su prednosti BALBOE jeste prosto Stalloneov pristup koji je vrlo ozbiljan, i podseća na najbolje dane američkog filma koji je imao likove, neku vrstu socijalne note, itd. za razliku od ranijih ROCKYja koji su bili izvori kolektivne inspiracije, ovo je u suštini intimistički film u kome ROCKY u sebe apsorbuje energiju svoje publike umesto da je emituje van.
Meni je lično najdraži četvrti deo, ali poznajem ljude kojima je ova serija filmova zaista temelj vaspitanja i doživljaja sveta i čini mi se da je upravo ta emotivna implozija negde dobro zaključenje serijala.
Ono što je druga prednost ovog filma, to je što on čehovljevski prikazuje sudbinu svog junaka, bez velikih melodramskih obrta i nekih agresivnih zahvata. Ovo je zaista character-driven feature u bukvalnom smislu.
I upravo negde zbog toga možda i propušta priliku da istraži sve aspekte priče o ostarelom bokseru koji se vraća u ring. O njegovom fizičkom posrnuću, o strahovima koje taj melč nosi, o biznisu koji je umešan u sve to, o strahovima koje ima mladi šampion.
Svi ti problemi su dati u naznakama koje su ipak suviše svedene za okvire i kapacitete današnjeg filma. ROCKY jeste vukao korene iz Warnerovih socijalnih melodrama koje nisu bile suviše komplikovane i koje su bile vrlo efikasne, ali koliko ga Stallone stilski apdejtzuje za današnje uslove u smislu inscenacije, toliko sadržaj ne prati tu vrstu stilizacije.
No, ROCKY BALBOA je u samoj svojoj srži ono što je serijal i do sada isporučivao, i u tom smislu je veran izvornoj poetici i emociji. Samo su filmovi u međuvremenu (a da li je to za njihovo dobro, ne želim da se izjašnjavam) postali komplikovani.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment