Sticajem okolnosti trebalo je eda skinem neku foku i pogledao sam ponovo SRETNO DIJETE Igora Mirkovića, courtesy of Ginger.
Gledao sam ga svojevremeno na FESTu a sećam se i kako sam se ludo proveo sa divljim taurus-jorom na svirci Le Cineme.
Na novo gldeanje još sam uvereniji u stav koji sam tada a to je da SRETNO DIJETE nosi u sebi niz dragocenih dokumenata i da svaki poštovalac jugoslovenskog rokenrola treba da ga vidi prosto da bi na jednom mestu video žive slike nekih od velikana iz te pojave.
Međutim, kada se to apstrahuje, SRETNO DIJETE nije sveobuhvatan dokument pošto najpre zanemaruje riječku i slovenačku scenu koje su imale još štošta da ponude u tom trenutku. S druge strane, to se može pravdati Mirkovićevim ličnim pristupom celoj stvari.
Ipak, kao politički novinar, Mirković nije smeo tek tako apstrahovati učešće jugoslovenskih novotalasovaca u raspadu to jest razaranju bajke koja ih je iznedrila i čiju je iluziju njihova pojava na neki način kreirala, i konačno čiji su oni deo do te mere da je Novi talas deo imaginarne istorije SFRJ.
S fruge strane, tek u jednoj kratkoj deonici Davorin Bogović sugerišu besramnu prodaju koju su neki od njih obavili, a u ovom aranžmanu koji je Mirković odabrao svakako su u tome prednjačili Prljavo kazalište, sa besprekornim početkom karijere i serijom bizarnih i neizbrisivih kreativnih i ideoloških devijacija (?) potom.
Mirković je u ovom filmu relativno prikazao zašto je bio srećan, ali nas je slagao oko ishoda cele priče i učešća njegovih heroja u njemu.
U tom smislu Mirkovićevo SRETNO DIJETE je deo, kako rekoh imaginarbne istorije SFRJ koju j producent ovog filma Rajko Grlić, započeo pišući GRLOM U JAGODE Srđana Karanovića. Očigledno, Grlić regrutuje mlađe ljude da falsifikuju epohe kao što su radili on i Karanović.
Zbog obilja dokumenata
* * / * * * *
Gledao sam ga svojevremeno na FESTu a sećam se i kako sam se ludo proveo sa divljim taurus-jorom na svirci Le Cineme.
Na novo gldeanje još sam uvereniji u stav koji sam tada a to je da SRETNO DIJETE nosi u sebi niz dragocenih dokumenata i da svaki poštovalac jugoslovenskog rokenrola treba da ga vidi prosto da bi na jednom mestu video žive slike nekih od velikana iz te pojave.
Međutim, kada se to apstrahuje, SRETNO DIJETE nije sveobuhvatan dokument pošto najpre zanemaruje riječku i slovenačku scenu koje su imale još štošta da ponude u tom trenutku. S druge strane, to se može pravdati Mirkovićevim ličnim pristupom celoj stvari.
Ipak, kao politički novinar, Mirković nije smeo tek tako apstrahovati učešće jugoslovenskih novotalasovaca u raspadu to jest razaranju bajke koja ih je iznedrila i čiju je iluziju njihova pojava na neki način kreirala, i konačno čiji su oni deo do te mere da je Novi talas deo imaginarne istorije SFRJ.
S fruge strane, tek u jednoj kratkoj deonici Davorin Bogović sugerišu besramnu prodaju koju su neki od njih obavili, a u ovom aranžmanu koji je Mirković odabrao svakako su u tome prednjačili Prljavo kazalište, sa besprekornim početkom karijere i serijom bizarnih i neizbrisivih kreativnih i ideoloških devijacija (?) potom.
Mirković je u ovom filmu relativno prikazao zašto je bio srećan, ali nas je slagao oko ishoda cele priče i učešća njegovih heroja u njemu.
U tom smislu Mirkovićevo SRETNO DIJETE je deo, kako rekoh imaginarbne istorije SFRJ koju j producent ovog filma Rajko Grlić, započeo pišući GRLOM U JAGODE Srđana Karanovića. Očigledno, Grlić regrutuje mlađe ljude da falsifikuju epohe kao što su radili on i Karanović.
Zbog obilja dokumenata
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment