SLOVO Beate Parkanove je pretenciozan i priglup češki film o doživljajima jednog dosadno pretencioznog varoškog notara i Partijaca koji u sezoni 1968/1969. žele da ga privuku u svoju ekipu a on ne bi. Ideja rediteljke je da nam prikaže život tih junaka tako što se bavi svim drugim stvarima sem Partije, iako je taj moralni stav spram okupirane zemlje ipak neki osnovni argument, rezultira jednim monotonim filmom tako nekim trivijalnim stvarima povremeno filovanim jako dramatičnim scenama o pritiscima.
Ako su želeli da prikažu "običan" život u kom tema partije i dileme nije u prvom planu ali je sveprisutna - nisu uspeli jer u većini scena nema ničega, samo dugi i sterilno komponovani i još sterilnije osvetljeni kadrovi sa nekim besmislenim dijalozima ni o čemu bitnom, bez tačke i zapete, i film koji zaživi samo onda kad se zapravo dešava neki pritisak na junaka.
Sve u svemu, ovo je čudan promašaj zbog samog postupka koji pokušava da bude spontan i "životan" a u stvari je kranje artificijelan.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment