Pogledao sam britanski TV film BLADE ON THE FEATHER Richarda Loncrainea, po drami Dennisa Pottera. Potter je jedan od navažnijih britanskih dramskih pisaca XX veka i krajem sedamdesetih, početkom osamdesetih, napisao je seriju drama za televiziju. Iako njegov rad na filmu ne može da se poredi sa karijerama koje su tu ostvarili njegovi savremenici Harold Pinter i Tom Stoppard, što se televizije tiče, a naročito tradicionalne britanske forme TV drame, Potterov domet je izuzetan.
Richard Loncraine je kao mlad reditelj snimio niz TV projekata među njima i dve Potterove drame. Druga je bila BRIMSTONE AND TREACLE čije je emitovanje BBC zabranio.
U rediteljskoj postavci, Loncraine je učinio sve što je mogao da prevaziđe suštinsku teatralnost Potterovog teksta o starom profesoru (Donald Pleasence), njegovoj disfunkcionalnoj porodici, batleru (Denholm Elliott) i mladom posetiocu (Tom Conti) koji potpuno poremeti njihove živote. I u tome je uspeo - Loncraine je transformisao statičnost i polemičnost tipične TV drame u jednu formu koja najvioše podseća na francuske intelektualističke filmove.
Međutim, za razliku od Rohmera i njemu sličnih, Loncraine radi na osnovu emotivno i intelektualno dinamičnog Potterovog teksta, i zahvaljujući tome BLADE ON THE FEATHER ostavlja snažan i nadahnut utisak. Ne čudi da je Loncraine ubrzo uspeo da se nametne kao interesantan filmski rditelj koji vešto kombinuje autorske i čisto plaćeničke angažmane, do te mere da se ponekad ni ne oseća razlika.
U tom smislu je interesantan dijalog o Wimbledonu kao obeležju Engleske, koji kao da anticipira Loncraineov kasniji Working Title film WIMBLEDON, kao kad dijalog o Titanicu u STRANGE DAYSu nekako najavljuje kasniji Cameronov film.
Richard Loncraine je kao mlad reditelj snimio niz TV projekata među njima i dve Potterove drame. Druga je bila BRIMSTONE AND TREACLE čije je emitovanje BBC zabranio.
U rediteljskoj postavci, Loncraine je učinio sve što je mogao da prevaziđe suštinsku teatralnost Potterovog teksta o starom profesoru (Donald Pleasence), njegovoj disfunkcionalnoj porodici, batleru (Denholm Elliott) i mladom posetiocu (Tom Conti) koji potpuno poremeti njihove živote. I u tome je uspeo - Loncraine je transformisao statičnost i polemičnost tipične TV drame u jednu formu koja najvioše podseća na francuske intelektualističke filmove.
Međutim, za razliku od Rohmera i njemu sličnih, Loncraine radi na osnovu emotivno i intelektualno dinamičnog Potterovog teksta, i zahvaljujući tome BLADE ON THE FEATHER ostavlja snažan i nadahnut utisak. Ne čudi da je Loncraine ubrzo uspeo da se nametne kao interesantan filmski rditelj koji vešto kombinuje autorske i čisto plaćeničke angažmane, do te mere da se ponekad ni ne oseća razlika.
U tom smislu je interesantan dijalog o Wimbledonu kao obeležju Engleske, koji kao da anticipira Loncraineov kasniji Working Title film WIMBLEDON, kao kad dijalog o Titanicu u STRANGE DAYSu nekako najavljuje kasniji Cameronov film.
No comments:
Post a Comment