Armando Iannucci je po scenariju Simona Blackwella adaptirao čuveni roman Charlesa Dickensa u maniru farse kakve se ne bi postideli ni Lanthimos pa ni Kusturica. Dickens je pisac kome se poslednjih decenija vraćaju čuveni reditelji, setimo se Romana Polanskog kada je snimao OLIVER TWISTa, s tim što Iannucci želi da iskoristi svoj uspeh za televizije za radikalniji filmski izraz.
Koliko god da sam fan onoga što Iannucci radi za televiziju, toliko me je njegov rad na filmu ostavio dosta ravnodušnim, čak i kad se oslanjao na uspešan televizijski osnov koji mi je inače odličan. Otud je Iannuccijev THE PERSONAL HISTORY OF DAVID COPPERFIELD drugačija zverka u odnosu na ono što je do sada radio na filmu.
Uprkos tome što ova dinamična adaptacija Dickensa ima neočekivano visok nivo dinamike u vizuelnom pogledu, i u njoj se Iannucci sjajno snalazi, ključna je naravno rekonstekstualizacija romana. Naime, Iannucci uzima priču kao osnov i od nje pravi farsičnu dekonstrukciju Dickensa i klasnih okolnosti o kojima je ovaj pisao.
U tom smislu, ovo je svojevrsna parodija na Dickensa, pa i na načine kako je bio ekranizovan ali mu se ne podsmeva jer u toj humorističkoj energiji i igri Deva Patela u naslovnoj ulozi uspeva da zadrži tu životnu energiju Dickensovih junaka suočenih sa nedaćama.
Iannuccijev filmski rad ni posle ovog filma nije postao u potpunosti “moja šolja čaja”, ali ovo je respektabilan film i verujem da će mnogima biti mnogo snažnije gledalačko iskustvo nego meni, a ja sam dosta uživao.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment