Saturday, February 9, 2008

SHOOT EM UP

Pogledao sam SHOOT EM UP Michaela Davisa.

Ne mogu reći da sam dobio ono što sam očekivao, i to je istovremeno i mana i vrlina ovog filma. Pre svega nisam dobio dobro koreografisane i energične pucnjave, pošto Davis očigledno nije reditelj koji je dorastao čak i običnoj emulaciji hongonške ili bilo koje druge pucnjave kao Antoine Fuqua u REPLACEMENT KILLERSima, recimo, iako mu je DP bgio Peter Pau, HK snimatelj koji to sve ima u malom prstu.

Davisova režija je mnogo više na nekoj arhaičnijoj tarantinovskoj liniji, s tim što njeni koreni nisu u Tarantinu, sa pokušajima estetizacije raznih detalja na štetu agresivnosti pucnjave i akcionih prizora. Tek kroz tumačenje scenarija dolazimo do pravog izvora inspiracije ovog filma.

Dočim, film je znatno zanimljiviji u dramaturškom smislu, pošto se tu Davis ne referiše na Tarantina već na strip i moglo bi se reći da sva hiperboličnost SHOOT EM UPa dolazi od čitanja savremenih stripova. Otud i ta estetizacija pojedinačnih kadrova, i ta ispadanja iz ritma sa dijalozima na neočekivanim mestima, i zaplet koji je za stepen bizarniji i brži od uobičajenog filmskog zapleta, dijalozi koji su svedeni na cool replike (koje ne funkconišu naročito) i cool priče, kao u nekom savremenom graphic novelu.

Preuzimanje koncepcija iz stripa čini ovaj film svežijim, ali ga istovremeno i čini potpuno antidramskim, sa pokušajima da ismeva klišee koji se na kraju pretvaraju esenciju klišea, jer kliše kao formalno rešenje nije ideološko već dramsko pitanje, a strip nije dramska umetnost tako da kada se bukvalno prenese na fim ostane kao prazna ljuštura u kojoj se zapati svaka vrsta dramskog klišea.

Doduše, ni sam nivo stripa na koji Davis referiše, moram malo stati u odbranu stripa, nije vrhunski, već se vidi da su i neki njegovi uzori bili slepo crevo te forme koja je sada u velikoj ekspanziji.

U svakom slučaju, SHOOT EM UP nudi dovoljno buke, Monicu Bellucci, Clive Owena i poneko prijatno iznenađenje da se pogleda, međutim kada posle ovakvog filma umesto radosti ostane kontemplacija, jasno je da nešto nije u redu.

* * / * * * *

No comments:

Post a Comment