Saturday, January 26, 2008

RAMBO

Pogledao sam RAMBO.

Verovatno bih se kao i u slučaju ROCKY BALBOAe napravio da je ovo dobar film, pošto u njemu ima ponešto iz mog detinjstva, dosta nostaglije i nekoliko zanimljivih detalja u akcionim scenama.

Međutim, za razliku od BALBOAe koji je naprosto senilan ali pošten film, užasno naivno pisan i prilično naivno režiran, ali nekako jeste pravi odraz tog karaktera, RAMBO je teška prevara.

Naime, film efektivno traje osamdesetak minuta a sve ostalo je duga glomazna špica. I film ima jako malo scena tako da se ne može reći da je tih 80 minuta radnje dobro utrošeno. Čak naprotiv. Film pati od dugih, monotonih scena, repetitivnih dijaloga, vrlo bizarnog protoka vremena u kome neke paralelene radnje traju neobično dugo.

Prvi film je trajao 94 minuta, drugi 97, treći 101 minut. Dakle, nikada RAMBO nij pripadao tradiciji novoholivudskog akcijaša koji je umeo da traje i preko 130 minuta, ali su obično ta trajanja bila ispunjena brojnim akcionim situacijama, preokretima, situacijama u kojima se uloga lovca i plena menja i sl.

Toga svega u ovom filmu nema. Ne postoji nijedna situacija u kojoj Rambo biva zarobljen i brutalno mučen, ne postoji nikakav odnos između Ramba i glavnog negativca. Oni ne razmene ni reč, iako je tradicija ovih filmova upravo bio intenzivan kontakt između dvojice alfa mužjaka.

U ovom filmu u suštini postoji samo jedna situacija koja bi inače po svom sadržaju činila pola pravog RAMBO filma razvučena na 80 minuta. I kad kažem razvučena, to i mislim. Sve dijaloške scene su preduge i pune ponavljanja, ako ne ulazimo u to što su idiotske, što se podrazumeva i voli.

Akcione scene su u pojedinim segmentima senzacionalne, najpre zato što se u filmu koriste veliki kalibri, veliki mitraljez od 12,7 mm i Barretov snajper od.50 koji smo u punoj slavi već videli u MIAMI VICE i SMOKIN ACES, ali ga u ovom filmu naprosto upoznajemo u punom kapacitetu.

Međutim te dobre akcije u filmu nema dovoljno. To jest, možda te konkretno ima dovoljno ali nekih drugih vidova akcije nema. Tačno se znaju obavezne figure filma u kome se Rambo bori, zar ne?

Mora da bude scena u kojoj ga zarobe, mora da bude scena u kojoj se on stopi sa prirodom, mora da bude scena u kojoj se on goloruk sukobi sa mašinom koja je nadmoćnija od njega, mora da bude scena duge i bolne i napete borbe sa negativčevim glavnim henchmanom, pa na kraju sa glavim villainom. Toga ovde nema.

Villaina ubije sa manje truda nego neke druge. symrt je efektna ali se villain ne izdvoji. Inače, mala fusnota, autor čije je obležje da se smrt villaina ne izdava od drugih smrti je Andrew Davis, ali on je po tome osoben. Ovaj film nije radio Davis, stoga nema opravdanja.

Zapravo, ako ne računamo odličnu scenu napada negativaca na selo, u filmu postoje samo dve scene punokrvne konfrontacije, i u tom smislu, Rambo čak ni ne uzima previše učešća u akciji, obično se pojavljuje kao deus ex machina i u ovom filmu barata neobično malim dijapazonom borilačkih tehnika.

Gore u akcionim scenama je za svako poštovanje, i one su na mikroplanu sasvim u redu, ali kontekst celog filma čini da to ipak ne bude dovoljno da bi čovek mogao zadovoljan da izađe iz bioskopa.

Iako po mnogo čemu LIVE FREE OR DIE HARD nije dobar film, i nije dorastao DIE HARD seriji, taj film je barem deliverovao sve što je nasušno potrebno i što se kalorija tiče, broja akcionih sekvenci, njihove egzekucije i ambicije, ja sam mogao da kažem da su me producenti i autori ispoštovali kao gledaoca i da u tom smislu nisu osramotili serijal.

Međutim, RAMBO je prevara.

Ovi filmovi su u svoje vreme bili paradigma svega onog preteranog u akcionom filmu, uključujući i budžet, honorare, količinu mrtvih i karakter akcionih scena. A sada odjednom Sly i Avi Lerner, stari lopov, se prave kako je RAMBO ranije bio character-driven kamerni komad. Bullshit!

RAMBO je oduvek bio avangarda u svakom vidu akcionog preterivanja. I na idejnom nivou, sa tim hard R upotrebama velikih kalibara, mogao je to i da ostane. ja i dalje mislim da je neki reditelj trebalo da radi ovaj film ali je čak i Stallone sa ovim asistentima mogao danapravi zanimljiv i zadovoljavajući akcijaš da se nije štedelo.

Zanemarivši preterivanje i količinu akcije, nažalost, poducenti su zamearili ono što je ipak bio osnov izraza Rambovog karaktera.

* * / * * * *

No comments:

Post a Comment