STALAGS

STALAGS Arija Libskera je dokumentarni film o veoma specifičnoj podvrsti izraelske petparačke, praktično pornografske literature iz šezdesetih koja je krenula kroz tobože prevedene romane o sadomazohstičkim sudbinama američkih oborenih pilota u logorima za oficire gde su se nad njima iživljavale izopačene SSovke.

Kao što u SSu nije bilo žena, tako nisu postojali ni američki pisci koji su pisali ove romane. Bili su to Izraelci koji su pisali pod pseudonimima, vrlo ćesto i sami potpisani na tim romanima kao autori prevoda, i filološkinja jedna u filmu kaže kako su u svom rukopisu pokušavali da simuliraju stil američkih rečenica prevednih na hebrejski.

Naravno, bilo je pitanje trenutka kada će i glavna tema, prema kojoj je postojao pijetet, a to je Holokaust početi da se eksploatiše u senzacionalističkoj literaturi i tu sad film ulazi u delikatnije teme jer su neki autori tvrdili kako oni jesu opisali događaje koji se zaista jesu desili.

Ako imamo u vidu da su milioni Jevreja bili u obradi u različitim modusima Holokausta, sasvim je moguće da su se razne stvari dešavale. Ipak, istoričarke Holokausta tvrde da je seksualizacija proostekla iz tih knjiga i da svakako da takve stvari nisu bile dominantno dešavanje u logorima.

U tom smislu Joy Division je po njima bend koji je dobio ime po praksi koja nije bila toliko prisutna. Štaviše, idu toliko daleko da kažu kako je seksualizacija Holokausta kroz literaturu služila za interne rodne obračune po Izraelu.

Ari Libsker iz nekog razloga snima ovaj film u crno-beloj slici znatnim delom. Nisam ukačio znakovitost tog rešenja, naročito jer su jarke boje karakteristika pulpa, ali to nije ni bitno. Sat vremena ovog filma je dobar impuls za dalje izučavanje ovog fenomena o kom ima dosta literature.

* * * / * * * *