Moguće je da sam ja ipak na kraju krajeva snob kog pali da mu se sviđaju stvari koje ljudi ne vole, ali mislim da je vreme da uzmemo malo blata i krenemo da pravimo Josha Tranka.
Njegova duboko potisnuta i sahranjena ekranizacija F4 koja sva je prilika neće uspeti da se javi čak ni u nekom dekadentnom multiverse rebootu kao šala, vremenom dobija na kvalitetu, a što se me tiče nije joj manjkao ni onda.
FIRST STEPS, nova ekranizacija THE FANTASTIC FOUR ide istim putem kao Vaughnov reboot X-MENa kojim ih je reaktuelizovao vrativši ih u prošlost. To je bio masterpis superherojskog filma, i verovatno najbolja ekranizacija Marvela uz BLADE Stephena Norringtona.
Dakle, ovde su dali autorima još više igračaka. Ovaj film ne samo da je smešten u prošlost, nego je smešten u retrofuturističku alternativnu prošlost gde Fantastic Four žive kao Jetsons.
Matt Shakman je postao mezimac Marvelovih fanova posle nekih serija koje je snimio i mahom je televizijski reditelj - nota bene, angažovan na vrhunskim projektima. I sada, možemo da kažemo da je on sa FIRST STEPS eto diplomirao sa raskošnim bioskopskim filmom koji je imao sve potencijale da bude delicija, da bude film godine, da bude pravi naslednik Matthew Vaughna, ali, jebiga, nije...
Kako?
Zaista, ta alternativna prošlost je bombona, dizajn je kul, obiluje idejama, šarenom i slatkom mašinerijom i sl. Međutim, prvo podela je u najmanju ruku diskutabilna - Ebon Moss Bachrach, sjajan glumac je sve vreme zapravo skriven iza animacije. Pedro Pascal je meni individualno uglavnom negledljiv, ali nema veze, čak i za one kojima je gledljiv on nema energiju da bude protagonista ovakvog filma niti može da me sa svojom fizionomijom Ratka Tankosića Sarme ubedi kako je brainiac poput Reed Richardsa. Vanessa Kirby je tu najtačnija u podeli, i čini se da je Shakman dao glumcima da samoupravljaju, i to je okej, kakvi su da su - a bez sumnje obe podele F4 do sada, naročito Trankova, su izmislie film u odnosu na ovo - oni unose nekakav život u sve ovo.
Kad kažem nekakav život, tu dolazimo do suštinskom problema. Shakman nije reditelj koji uspeva da zadrži narativni zamah, njemu propulzija nije jača strana a kod spektakla ovih razmera, to je opasno.
Jedan od osnovnih problema Marvelovih filmova bio je u njihovoj dramaturškoj modularnosti. Delovali su kao su spakovani od celina i da posle svake film može da se završi jer u svakoj sledećoj kao da kreće ispočetka.
Ovaj film nikada baš u punom smislu ne počne - ali se, hvala nebesima - barem nekad završi.
Ne mogu reći da je film letargičan, ne mogu reći da nije zanimljiv, ne mogu čak da kažem da ponavlja mnoge smrtne grehe ranijih MCU filmova.
Štaviše, ne mogu da kažem ni da ovo nije, kolokvijalno rečeno, "dobar film":
Međutim, ono što mogu da kažem jeste da je Matt Shakman reditelj koji nije pokazao tu sposobnost za upravljanje narativom koja krasi velike reditelje blokbastera čiji je smisao, a da se ne lažemo u F4 to jeste smisao, da budu nekakvi akcioni filmovi.
Prošle godine smo imali FLY ME TO THE MOON, film koji ja volim do granice neukusa, i više nego bilo ko drugi, verovatno više nego i sami autori, i to je romantična komedija smeštena u svet leta na Mesec.
Greg Berlanti je u tom filmu, iako je u osnovi romantična komedija, pokazao više tog akcionog žara za kretanje radnje, za pomeranje svega, u odnosnu na Shakmana u nečemu što je superherojski film.
Rečju, nije akcija sve što puca i bije se.
No, ukupno uzev, FIRST STEPS jeste nešto dobro i prijatno da se pogleda, ali ima taj fundamentalni problem koji ga razdvaja od nečeg veličanstvenog. Skoro svi sastojci su bili tu. Ali oni koji nisu jesu upravo oni koji razdvajaju filmske od televizijskih reditelja.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment