PATH TO PARADISE: THE UNTOLD STORY OF THE WORLD TRADE CENTER BOMBING

PATH TO PARADISE: THE UNTOLD STORY OF THE WORLD TRADE CENTER BOMBING po scenariju Neda Currena i u režiji Leslie Libmana i Larry Williamsa je odlična HBO dokudrama o napadu na WTC 1993. godine.

Film ima pored dokumentarne rekonstruckije i jednu žanrovsku dimenziju. Naime, realizacija vuče u smeru crne komedije pošto su okolnosti ovog dela zaista na momente neverovatne i krajnje bizarne.

Teroristička ćelija koja se okupila oko jednog harizmatičnog hodže u Njujorku, deluje kao skup šeprtlji iz Ealing komedija koji su - u Americi koja je te 1990. bila potpuno drugačija od današnje - mogli da se relativno slobodno kreću okolo sa naoružanjem, hemikalijama od kojih se pravi eksploziv, sa ekstresmističkom propagandom na trakama i raznim najrazličitijima signalima da imaju neki pakleni plan.

Sama realizacija plana je u potpunosti uspela izuzev što je fizika eksplozije zakazala pa se jedan toranj nije prelomio preko tačke izdržljivosti konstrukcije i svojim padom oborio drugi toranj, a način na koji su pohapšeni i način ponašanja posle izvršenja akcije ne zaostaju za bizarnošću kao i oni uvodni.

Ako je BLACK SUNDAY bio fantazija o izuzetno osmišljenom homeland plotu, onda je PATH TO PARADISE demistifikacija šta je sve bilo moguće u Americi pre 11. septembra. I to maltene deset godina pre toga, a reklo bi se da se ni posle toga nisu opametili. Recimo, učitelja letenja nije zbunilo što učenici nisu ostali da nauče kako se sleće.

Glumačka podela se dobro snalazi na toj ničijoj zemlji između cinizma crne komedije i istorijske rekonstrukcije, face poput Arta Malika, Petera Gallaghera, Marcie Gay Harden i Allison Janney se javljaju u bitnim ulogama, to tada nije bio star power ali danas ipak jeste.

Film je jednostavan, energičan, realizovan sa dosta slobode, u televizijskom maniru, a slikao ga je Jean De Segonzac pa možemo da osetimo malo uticaja serije HOMICIDE, s tim što ovde ipak ima nešto više crne komedije.

Završna scena u kojoj glavnog bombaša sveže izručenog prevoze helikopterom pored WTC a on proročki kaže da će ih uspešno srušiti sledeći put, iako snimljene 1997. deluju veoma proročki i uznemirujuće.

Takođe je simpatična i sumnja da su Srbi napali WTC i potreba Arapa da se jave telefonom i kažu kako to nisu Srbi. Tu nažalost imamo i manjkavu rekonstrukciju, FBI na aerodromu juri počionioca na gejtu imaginarne kompanije Balkan Air.

U svakom slučaju, koga zanimaju ove teme, u PATH TO PARADISE neće dobiti celu sliku ovog slučaja jer je on i u pravnom pogledu bio važan ali se film nije bavio suđenjem, međutim slika tih događaja i jedne relaksiranije Amerike u kojoj je slobodno tržište i slobodno naoružavanje na prvom mestu je vrlo ubedljiva.