Friday, May 3, 2019

LONG SHOT

LONG SHOT Jonathana Levinea je film koji u svojoj samoj strukturi odaje vlastite kontradikcije koje ga na kraju potapaju.

Premisa filma je da glavni junak od trinaeste godine čezne za svojom šesnaestogodišnjom bejbisterkom, i nekih tridesetak godina kasnije je ponovo sreće - ona je Državni sekretar SAD a on je njen pisac govora. Umesto da događaje prikaže hronološki, i izgradi LONG SHOT kao jednu wish fulfillment fantaziju jer on to u osnovi jeste, on daje taj detalj u flešbeku, prethodno uvodeći glavnog junaka i glavnu junakinju potpuno odvojeno u priču.

I takav je onda ceo film. Ima goofy premisu a onda pokušava da je predstavi kao da mu ona nije osnovna tema a u stvari jeste, i na toj klackalici imamo ceo film. On polazi iz neke geeky fantazije, a onda sve vreme pokušava da bude priča o emancipaciji, o sposbnosti žene da se izbori o muškom svetu, i taj spoj infantilne muške fantazije i emancipatorske vizije daje besmislene rezultate.

Film je sporadično smešan, ali ništa van okvira koje u startu donose talentovani glumci kao što su Seth Rogen i Charlize Theron, a gegovi, situacije i opšti okvir su krajnje klišetizirani. Čini se da Levineov film pokušava da preplete razne pristupe komediji i Charlize Theron je sposobna da se snađe u svakom od njih, no materijal je ipak dosta ispod neophodnog nivoa.

Levineov film je vizueolno krajnje krut, konvencionalan, nemaštovit, ne pruža nikakav estetski ugođaj, niti atmosferu, a ne pomaže ni glumcima da se razigraju.

Sve u svemu, LONG SHOT je prilika da gledamo Charlize i Rogena što nužno mora biti na nekom nivou kul ali sve u svemu, ovo je prilično slab star vehicle.

* * / * * * *

No comments:

Post a Comment