Pogledao sam UNDER THE SHADOW Babaka Anvarija, britanski film koji "želi da se predstavi" kao iranski horor film. Sniman u Jordanu, na persijskom jeziku, debitantstki film Babaka Anvarija pravi jednu inovativnu estetsku odluku - bazira se na postulatima vrlo konkretne nacionalne kinematografije sa osobenim stilom i unutar te filmske fakture integriše horor elemente. U određenom smislu, ovo je zaista revolucionarno ostvarenje jer donosi obeležja jedne nacionalne kinematografije kao specifičan stil. U tom pogledu, UNDER THE SHADOW u analima žanra ali i kinematografije uopšte treba postaviti u ravan lažnog dokumentarca i sličnih svojevremeno radikalnih zahvata u kojima se direktno dekonstruiše određena forma.
Anvarijev film liči na iranski film po kadriranju, pa delimično i po načinu izlaganja teme. Međutim, u jednom trenutku prikaz žena (a one su u glavnoj ulozi) postaje preslobodan. U iranskom filmu ipak nikada žensko telo ne bi bila tako slobodno u prostoru niti bi junakinja mogla nositi odeću takvog kroja (čednu po svim standardima izuzev iranskih). Isto važi i za nedostatak ketmana u komunikaciji među junacima. Oni naprosto preotvoreno komuniciraju o svojim problemima, i to mnogo pre nego što se pojavi "đin" koji ovaploćuje njihovu unutrašnju borbu, kako iz pozicije žene, tako i iz pozicije naroda uvučenog u dug i beznadežan rat.
Kada horor element postane eksplicitan, a UNDER THE SHADOW u tom pogledu ide negde do tačke PARANORMAL ACTIVITYja, dakle slow burner je a kad stvari počnu da se dešavaju to je više namah i na kratko, onda i gubi svako svoje "iransko stilsko obeležje".
UNDER THE SHADOW nije prvi film pa čak ni prvi horor koji se oslanja na ideju rekonstrukcije filmova iz neke konkretne kinematografije, pogledajmo neo giallo naslove recimo, ili zapadne prerade J-horrora. Međutim, ovo je prvi put da se nečiji vrlo specifičan nacionalni stil koji praktično isključivo egzistira izvan žanrovskog rukopisa, aproprira. Imali smo već film A GIRL WALKS HOME ALONE AT NIGHT, u kome se govori na persijskom i aludira na Iran, ali stileme njihove kinematografije nisu ovako direktno preuzete.
Šta su motivi Babaka Anvarija teško je objasniti. Doduše, čak je i bivša Jugoslavija doživela da se izvan SRJ snimaju filmovi koji se dešavaju u njoj i pokušavaju da izgledaju kao da su u njoj snimljeni, setimo se URENEBESNE TRAGEDIJE Gorana Markovića. Tu je doduše politička namera bila potpuno jasna i čitljiva. U slučaju UNDER THE SHADOW političku nameru ne bih isključio ali ne bih na njoj ni insistirao. Otud UNDER THE SHADOW pre svega vidim kao jedan žanrovski eksces i kao stilski eksperiment koji se poigrava karakterističnim izrazom jedne nacionalne kinematografije kao stilom.
* * * / * * * *
Anvarijev film liči na iranski film po kadriranju, pa delimično i po načinu izlaganja teme. Međutim, u jednom trenutku prikaz žena (a one su u glavnoj ulozi) postaje preslobodan. U iranskom filmu ipak nikada žensko telo ne bi bila tako slobodno u prostoru niti bi junakinja mogla nositi odeću takvog kroja (čednu po svim standardima izuzev iranskih). Isto važi i za nedostatak ketmana u komunikaciji među junacima. Oni naprosto preotvoreno komuniciraju o svojim problemima, i to mnogo pre nego što se pojavi "đin" koji ovaploćuje njihovu unutrašnju borbu, kako iz pozicije žene, tako i iz pozicije naroda uvučenog u dug i beznadežan rat.
Kada horor element postane eksplicitan, a UNDER THE SHADOW u tom pogledu ide negde do tačke PARANORMAL ACTIVITYja, dakle slow burner je a kad stvari počnu da se dešavaju to je više namah i na kratko, onda i gubi svako svoje "iransko stilsko obeležje".
UNDER THE SHADOW nije prvi film pa čak ni prvi horor koji se oslanja na ideju rekonstrukcije filmova iz neke konkretne kinematografije, pogledajmo neo giallo naslove recimo, ili zapadne prerade J-horrora. Međutim, ovo je prvi put da se nečiji vrlo specifičan nacionalni stil koji praktično isključivo egzistira izvan žanrovskog rukopisa, aproprira. Imali smo već film A GIRL WALKS HOME ALONE AT NIGHT, u kome se govori na persijskom i aludira na Iran, ali stileme njihove kinematografije nisu ovako direktno preuzete.
Šta su motivi Babaka Anvarija teško je objasniti. Doduše, čak je i bivša Jugoslavija doživela da se izvan SRJ snimaju filmovi koji se dešavaju u njoj i pokušavaju da izgledaju kao da su u njoj snimljeni, setimo se URENEBESNE TRAGEDIJE Gorana Markovića. Tu je doduše politička namera bila potpuno jasna i čitljiva. U slučaju UNDER THE SHADOW političku nameru ne bih isključio ali ne bih na njoj ni insistirao. Otud UNDER THE SHADOW pre svega vidim kao jedan žanrovski eksces i kao stilski eksperiment koji se poigrava karakterističnim izrazom jedne nacionalne kinematografije kao stilom.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment