Konačno sam pogledao visokobudžetnmu verziju EDERLEZI RISINGa - PASSENGERS Mortena Tylduma. Ovaj film izazvao je prilične kontroverze, kritika ga je sahranila, a i publika ga je isprva odbacila, međutim, na kraju cele priče uspeo je da ima više nego break even u celom svetu, a čini se da ni gledaoci nisu toliko nezadovoljni.
Ovaj scenario ej bio calling card Jona Spaihtsa koji je u međuvremenu pisao štošta a rezultat su bili filmovi koji se nisu baš naročito isticali kvalitetom, naročito ne scenarija, premda je eto sarađivao na DOCTOR STRANGEu koji možem,o slobodno smatrati njegovim umetničkim ali i komercijalnim vrhuncem.
PASSENGERS nije bitno izmenjen u odnosu na ono što je Spaihtsa proslavilo kao scenaristu, manje-više snimljen je taj scenario koje je skoro čitavu deceniju intrigirao Holivud i planiran je u raznim inkarnacijama, sa raznim glumcima i rediteljima. Međutim, PASSENGERS nažalost nije dobar film.
Naime, Spaihtsov scenario je bio mnogo "manji" od onoga što je Tyldum na kraju pokušao da snimi. Bila je to priča o dvoje ljudi u svemiru, po svom senzibilitetu nesumnjivo holivudska, kao i po načinu razrade karaktera. Međutim, Morten Tyldum je uhvatio i predimenzionirao je smestivši je u ogromne setove, i angažovavši dve trenutno najveće zvezde Chrisa Pratta i Jennifer Lawrence koje taj prostor naprosto nisu uspele da "popune".
Ovo naravno nije pitanje utiska o fizičkim dimenzijama scenografije, uostalom i u scenariju se radilo o ogromnom brodu koji preseljava ljude u hibernaciji na daleki svet. Stvar je u režiji, o tome kako Tyldum tretira taj prostor u odnosu na glumce i njihovu igru. Naprosto, PASSENGERS želi da bude spektakl a priča mu ne nudi mogućnosti za tako nešto.
Rezultat je film u kome odjednom osnovni zaplet između glavnih junaka postaje premali, prelagan, sa nedovoljnom dinamikom i sukobima (čemu doprinosi i neprilagođeno trajanje od oko 107 minuta krtine, ne računajući ogromnu špicu) a spektakl nedovoljno intenzivan za standarde koje bismo očekivali od filma ovih gabarita.
Krivica za sve ovo nije isključivo na Mortenu Tyldumu, verovatno su i producenti želeli da sve ovako predimenzioniraju, ali svakako da je on ključni čovek što ovakav koncept nije uspeo. PASSENGERS je mogao biti jako zanimljiva ljubavna priča u hard-SF settingu, ali je na kraju ostao nedorečen u svakom elementu pokazujući da Pratt i Lawrence imaju jači komercijalni nego harizmatski kapacitet.
* * / * * * *
Ovaj scenario ej bio calling card Jona Spaihtsa koji je u međuvremenu pisao štošta a rezultat su bili filmovi koji se nisu baš naročito isticali kvalitetom, naročito ne scenarija, premda je eto sarađivao na DOCTOR STRANGEu koji možem,o slobodno smatrati njegovim umetničkim ali i komercijalnim vrhuncem.
PASSENGERS nije bitno izmenjen u odnosu na ono što je Spaihtsa proslavilo kao scenaristu, manje-više snimljen je taj scenario koje je skoro čitavu deceniju intrigirao Holivud i planiran je u raznim inkarnacijama, sa raznim glumcima i rediteljima. Međutim, PASSENGERS nažalost nije dobar film.
Naime, Spaihtsov scenario je bio mnogo "manji" od onoga što je Tyldum na kraju pokušao da snimi. Bila je to priča o dvoje ljudi u svemiru, po svom senzibilitetu nesumnjivo holivudska, kao i po načinu razrade karaktera. Međutim, Morten Tyldum je uhvatio i predimenzionirao je smestivši je u ogromne setove, i angažovavši dve trenutno najveće zvezde Chrisa Pratta i Jennifer Lawrence koje taj prostor naprosto nisu uspele da "popune".
Ovo naravno nije pitanje utiska o fizičkim dimenzijama scenografije, uostalom i u scenariju se radilo o ogromnom brodu koji preseljava ljude u hibernaciji na daleki svet. Stvar je u režiji, o tome kako Tyldum tretira taj prostor u odnosu na glumce i njihovu igru. Naprosto, PASSENGERS želi da bude spektakl a priča mu ne nudi mogućnosti za tako nešto.
Rezultat je film u kome odjednom osnovni zaplet između glavnih junaka postaje premali, prelagan, sa nedovoljnom dinamikom i sukobima (čemu doprinosi i neprilagođeno trajanje od oko 107 minuta krtine, ne računajući ogromnu špicu) a spektakl nedovoljno intenzivan za standarde koje bismo očekivali od filma ovih gabarita.
Krivica za sve ovo nije isključivo na Mortenu Tyldumu, verovatno su i producenti želeli da sve ovako predimenzioniraju, ali svakako da je on ključni čovek što ovakav koncept nije uspeo. PASSENGERS je mogao biti jako zanimljiva ljubavna priča u hard-SF settingu, ali je na kraju ostao nedorečen u svakom elementu pokazujući da Pratt i Lawrence imaju jači komercijalni nego harizmatski kapacitet.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment