Pogledao sam Verhoevenov ZWARTBOEK, courtesy of Ginger, i moram priznati da je reč o filmu koji je gledljiv, zabavan, ali se ne može smatrati ni značajnim Verhoevenovim filmom, pa verovatno ni značajnim filmom u trenutnim kinematografskim okvirima.
Treba zaista zapinjati pa naći neki podtekst u ovom filmu. Kao i svaka priča, i ova nosi neka značenja, i ova nosi neki potencijal za tumačenje, ali mi se čini da Verhoeven sa ovim filmom nije rekao ništa značajno, i još uvek su mi njegove opservacije o ratu, izrečene u knjizi, zanimljivije od onoga što je on na tu temu rekao u svojim filmovima.
Poređenje sa OTPISANIMA nije sasvim deplasirano, s tim što sam ja fan OTPISANIH i meni su OTPISANI, naročito kao serija kudikamo i zanimljiviji od ovoga pošto su stilski čisti, to je čist bubblegum akcijaš, dok je ZWARTBOEK neka vrsta partizanskog filma o ilegalcima u kome su međutim Nemci potpuno demistifikovani.
Uostalom, ovim pitanjem se na nivou ilegalaca u sukoba sa nemcima, preplitanjem socijalističke revolucije i nacionalnog oslobođenja, isl. najozbiljnije u svetskim okvirima bavila upravo jugoslovenska kinematografija, tako da se ZWARTBOEK slobodno može nazvati prvim Verhoevenovim srpskim filmom.
Usled demistifikacije Nemaca naivnost akcionog zapleta gubi na saspensu. I nisu onoliko strašni i nezgodni koliko bi trebalo. Tu je Verhoeven platio žanrovsku cenu svojim pokušajima da koketira sa istorijom.
Ne mogu da kažem da na nekom nivou telenovele nisam uživao u tom cloak & dagger smislu, ipak je ovo film u kome se ljudi uspavljuju maramicama sa hloroformom, ilegalci se preoblače u izrešetane nemačke uniforme, što mi je inače uvek bilo omiljeni gimmick, uostalom obožavam film WHERE EAGLES DARE, i taj trashy partizanski touch nisam video dobrih 40 godina na filmu, ali s druge strane, ta demistifikacija likova i kao neka neubedljiva realistička potka me izbacuju iz čistog bubblegum uživanja.
Tkođe, žao mi je što nema prilaženja Nemcima na sttaži s leđa i lomljenje vrata, to mi je uvek bila omiljena figuera, kao što nema ni ubacivanja ručnih bombi u one visoke osmatračnice sa mitraljeskim gnezdima, kada posle eksplozija kaskosi iskaču naglavačke. Ja sam ipak, da citiram Jasenka Houru, odrastao uz ratne filmove u boji, i ne volim kada nedostaju kanonske tačke.
Što se moralnog aspekta tiče, Verhoeven ne dobacuje do emotivnosti i realističke brutalnosti koju nudi Lordan Zafranović u svojim filmovima. Još uvek niko nije dostigao sheer menace masakra u autobusu iz OKUPACIJE U 26 SLIKA, a bogami ni taj sveopšti sense dekadencije.
Sve ideološke subverzije su u tom smislu date kao totalni pulp momenat, sve to radi nekog preokreta, radi razotkrivanja na kraju, a da ne govorim o konvenciji telenovele zahvaljujući kojoj ceo zaplet i likovi funkcionišu po principima slučajnosti i nedostatka komunikacije.
Što se glumačke podele tiča, oni su svi tačni, i uglavnom u nekom underplayu, ne bih tu nikoga izdvajao, naročito ne glavnu glumicu koja ima jedan te isti izraz lica sve vreme, i čini se kao da samo čeka cue da se skine, što me malo podseća na heyday člana političkog saveta LDP Olivere Ježine koja je nekoliko svojih uloga provela čekajući cue da se razgoliti. No, to je meni sve u redu, pošto ovaj film i nije neka naročita priča o karakterima, već pulp.
Uostalom, koliko je klišetizirana podela govori činjenica da je zli Nemac ružan, zadrigao i ima loše zube, a dobri Nemac je lepotan i igra ga najveća nemačka zvbezda Sebastian Koch. To je slično podeli u onom nepodnošljivom DER UNTERGANGu gde je Speer lepotan pošto je kao i dobar & konstruktivan a zli Nemci su nakaze.
No, to i jeste prirodan izbor za ortodoksan partizanski film. I Krigera takođe igra Stevo Žigon a ne Voja Brajović.
Verhoevenova režija je krajnje konvencionalna, ima OK momenata ali nema onog žara koji je postojao u svim njegovim filmovima.
I sad, na osnovu svega ovoga ZWARTBOEK bi se mogao učiniti kao neki film koji mi se nije dopao, što ipak nije tako. Naime, pošto su i Žika Mitrović i Hajrudin Krvavac mrtvi, drago mi je da Paul gaji tradiciju partizanskog akcijaša, sakrivenog iza krinke priče o istoriji i moralu.
* * * / * * * *
Treba zaista zapinjati pa naći neki podtekst u ovom filmu. Kao i svaka priča, i ova nosi neka značenja, i ova nosi neki potencijal za tumačenje, ali mi se čini da Verhoeven sa ovim filmom nije rekao ništa značajno, i još uvek su mi njegove opservacije o ratu, izrečene u knjizi, zanimljivije od onoga što je on na tu temu rekao u svojim filmovima.
Poređenje sa OTPISANIMA nije sasvim deplasirano, s tim što sam ja fan OTPISANIH i meni su OTPISANI, naročito kao serija kudikamo i zanimljiviji od ovoga pošto su stilski čisti, to je čist bubblegum akcijaš, dok je ZWARTBOEK neka vrsta partizanskog filma o ilegalcima u kome su međutim Nemci potpuno demistifikovani.
Uostalom, ovim pitanjem se na nivou ilegalaca u sukoba sa nemcima, preplitanjem socijalističke revolucije i nacionalnog oslobođenja, isl. najozbiljnije u svetskim okvirima bavila upravo jugoslovenska kinematografija, tako da se ZWARTBOEK slobodno može nazvati prvim Verhoevenovim srpskim filmom.
Usled demistifikacije Nemaca naivnost akcionog zapleta gubi na saspensu. I nisu onoliko strašni i nezgodni koliko bi trebalo. Tu je Verhoeven platio žanrovsku cenu svojim pokušajima da koketira sa istorijom.
Ne mogu da kažem da na nekom nivou telenovele nisam uživao u tom cloak & dagger smislu, ipak je ovo film u kome se ljudi uspavljuju maramicama sa hloroformom, ilegalci se preoblače u izrešetane nemačke uniforme, što mi je inače uvek bilo omiljeni gimmick, uostalom obožavam film WHERE EAGLES DARE, i taj trashy partizanski touch nisam video dobrih 40 godina na filmu, ali s druge strane, ta demistifikacija likova i kao neka neubedljiva realistička potka me izbacuju iz čistog bubblegum uživanja.
Tkođe, žao mi je što nema prilaženja Nemcima na sttaži s leđa i lomljenje vrata, to mi je uvek bila omiljena figuera, kao što nema ni ubacivanja ručnih bombi u one visoke osmatračnice sa mitraljeskim gnezdima, kada posle eksplozija kaskosi iskaču naglavačke. Ja sam ipak, da citiram Jasenka Houru, odrastao uz ratne filmove u boji, i ne volim kada nedostaju kanonske tačke.
Što se moralnog aspekta tiče, Verhoeven ne dobacuje do emotivnosti i realističke brutalnosti koju nudi Lordan Zafranović u svojim filmovima. Još uvek niko nije dostigao sheer menace masakra u autobusu iz OKUPACIJE U 26 SLIKA, a bogami ni taj sveopšti sense dekadencije.
Sve ideološke subverzije su u tom smislu date kao totalni pulp momenat, sve to radi nekog preokreta, radi razotkrivanja na kraju, a da ne govorim o konvenciji telenovele zahvaljujući kojoj ceo zaplet i likovi funkcionišu po principima slučajnosti i nedostatka komunikacije.
Što se glumačke podele tiča, oni su svi tačni, i uglavnom u nekom underplayu, ne bih tu nikoga izdvajao, naročito ne glavnu glumicu koja ima jedan te isti izraz lica sve vreme, i čini se kao da samo čeka cue da se skine, što me malo podseća na heyday člana političkog saveta LDP Olivere Ježine koja je nekoliko svojih uloga provela čekajući cue da se razgoliti. No, to je meni sve u redu, pošto ovaj film i nije neka naročita priča o karakterima, već pulp.
Uostalom, koliko je klišetizirana podela govori činjenica da je zli Nemac ružan, zadrigao i ima loše zube, a dobri Nemac je lepotan i igra ga najveća nemačka zvbezda Sebastian Koch. To je slično podeli u onom nepodnošljivom DER UNTERGANGu gde je Speer lepotan pošto je kao i dobar & konstruktivan a zli Nemci su nakaze.
No, to i jeste prirodan izbor za ortodoksan partizanski film. I Krigera takođe igra Stevo Žigon a ne Voja Brajović.
Verhoevenova režija je krajnje konvencionalna, ima OK momenata ali nema onog žara koji je postojao u svim njegovim filmovima.
I sad, na osnovu svega ovoga ZWARTBOEK bi se mogao učiniti kao neki film koji mi se nije dopao, što ipak nije tako. Naime, pošto su i Žika Mitrović i Hajrudin Krvavac mrtvi, drago mi je da Paul gaji tradiciju partizanskog akcijaša, sakrivenog iza krinke priče o istoriji i moralu.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment