Pogledao sam sinoć FADE TO BLACK Olivera Parkera. O tome kakav je film najbolje govori činjenica da je čak i u Beogradu imao one night only projekciju.
To jest, narod je izlazio sa filma masovno, a moglo bi se reći da ga ni oni što su ostali nisu baš najpozitivnije doživeli, međutim nije sve to baš toliki disaster, iako će mrkoye pokušavati da dokaže suprotno, i iz tog solidnog disastera se mogu izvući neki zanimljivi zaključci.
Prvo, par reči o samoj projekciji. Projekciju je organizovala kuća Film 87 koja je inače poznata po saradnjama i raznim uslugama koje pruža italijanskim filmovima, uglavnom TV filmovima, u Srbiji.
U međuvreenu su oni otvorili i restoran Cinecitta u Košutnjaku, u Filmskom gradu, i sinoć je ekran Sava Centra bio ozbiljno ugrožen ogromnim bannerima koji reklamiraju restoran. Ako tome dodamo prilično besmislenu i loše odrađenu konferansu, koju ne znam ko je pisao, ali znam da su je izvodili Lena Bogdanović i Miroljub Lešo.
U svakom slučaju, ova projekcija je na kraju mnogo više ličila na naporni showcase za restoran nego premijeru filma, a slaba popunjenost SC i gomila srpskih filmskih radnika u publici su je učinili malom internom zabavom.
Kad je reč o filmu, FADE TO BLACK ima zanimljiv pitch, govori o apokrifnom događaju iz života Orsona Wellesa, no sama atraktivna premisa nije nadgrađena adekvatnom realizacijom.
FADE TO BLACK uprkos solidnoj ulozi Danny Houstona kao Orsona, ostaje prilično nejasan film, sa poznatim glumcima koji izglčedaju kao da su zarobljeni u filmu Miroslava Lekića, dakle koju nijansu ispod Darka Bajića.
Tome doprinosi i izvesna neveština u sektoru scenografije, kao i među asistentima režije koji nisu uspeli da lepo postave sve detalje ambijenta nisu valjano rešili pitanja drugog plana sa statistima.
Kada se svemu tome doda nedopustiv gaf da Oliver Parker pokušava da nam podvali dokumentarne snimke kao igrane iako nije učinio apsolutno ništa da ih usaglasi sa ostatkom materijala, onda FADE TO BLACK zalazi i u sfere blago diletantskog slučaja.
S druge strane, naši glumci koji se pojavljuju filmu, u većini slučajeva suočeni sa ozbiljnim inostranim majstorima underplaya, pokazuju koliko nemaju pojma. Iako, nijedan naš glumac nema toliko veliku ulogu da bi se mogo smatrati neuralgičnom tačkom filma, tragično izgleda taj spoj neveštine i besramnih pokušaja da budu primećeni u kadru.
Ključna nevolja FADE TO BLACKa je pored dosta tankog dizajna i arhaične režije, koja se doduše delimično može opravdati pseudo-retro pristupom, upravo je u tome što je film nejasan i što su likovi mimo Orsona jako nejasno postavljeni, a neke od ključnih likova igraju toliko neupečatljivi glumci da se često i zaboravi ko su ti neki ljudi, te samo po osećaju pretpostavljaš da su to neki od negativaca.
Kada se film zbog takvih nejasnoća svede na by the numbers materijal, onda bi morao da isporuči nešto drugo a FADE TO BLACK ne isporučuje.
Međutim, meni je ceo taj cirkus, delom što je snimljen kod nas, delom što glumi Danny Houston, bio gledljiv, mada koliko vidim ostalima baš i nije.
Zabavan detalj je kad kaže jedan od junaka da su u zaveri CIA, mafija i demohrišćani. U trenutku me je podsetilo na poslaničku listu LDP.
* * / * * * *
To jest, narod je izlazio sa filma masovno, a moglo bi se reći da ga ni oni što su ostali nisu baš najpozitivnije doživeli, međutim nije sve to baš toliki disaster, iako će mrkoye pokušavati da dokaže suprotno, i iz tog solidnog disastera se mogu izvući neki zanimljivi zaključci.
Prvo, par reči o samoj projekciji. Projekciju je organizovala kuća Film 87 koja je inače poznata po saradnjama i raznim uslugama koje pruža italijanskim filmovima, uglavnom TV filmovima, u Srbiji.
U međuvreenu su oni otvorili i restoran Cinecitta u Košutnjaku, u Filmskom gradu, i sinoć je ekran Sava Centra bio ozbiljno ugrožen ogromnim bannerima koji reklamiraju restoran. Ako tome dodamo prilično besmislenu i loše odrađenu konferansu, koju ne znam ko je pisao, ali znam da su je izvodili Lena Bogdanović i Miroljub Lešo.
U svakom slučaju, ova projekcija je na kraju mnogo više ličila na naporni showcase za restoran nego premijeru filma, a slaba popunjenost SC i gomila srpskih filmskih radnika u publici su je učinili malom internom zabavom.
Kad je reč o filmu, FADE TO BLACK ima zanimljiv pitch, govori o apokrifnom događaju iz života Orsona Wellesa, no sama atraktivna premisa nije nadgrađena adekvatnom realizacijom.
FADE TO BLACK uprkos solidnoj ulozi Danny Houstona kao Orsona, ostaje prilično nejasan film, sa poznatim glumcima koji izglčedaju kao da su zarobljeni u filmu Miroslava Lekića, dakle koju nijansu ispod Darka Bajića.
Tome doprinosi i izvesna neveština u sektoru scenografije, kao i među asistentima režije koji nisu uspeli da lepo postave sve detalje ambijenta nisu valjano rešili pitanja drugog plana sa statistima.
Kada se svemu tome doda nedopustiv gaf da Oliver Parker pokušava da nam podvali dokumentarne snimke kao igrane iako nije učinio apsolutno ništa da ih usaglasi sa ostatkom materijala, onda FADE TO BLACK zalazi i u sfere blago diletantskog slučaja.
S druge strane, naši glumci koji se pojavljuju filmu, u većini slučajeva suočeni sa ozbiljnim inostranim majstorima underplaya, pokazuju koliko nemaju pojma. Iako, nijedan naš glumac nema toliko veliku ulogu da bi se mogo smatrati neuralgičnom tačkom filma, tragično izgleda taj spoj neveštine i besramnih pokušaja da budu primećeni u kadru.
Ključna nevolja FADE TO BLACKa je pored dosta tankog dizajna i arhaične režije, koja se doduše delimično može opravdati pseudo-retro pristupom, upravo je u tome što je film nejasan i što su likovi mimo Orsona jako nejasno postavljeni, a neke od ključnih likova igraju toliko neupečatljivi glumci da se često i zaboravi ko su ti neki ljudi, te samo po osećaju pretpostavljaš da su to neki od negativaca.
Kada se film zbog takvih nejasnoća svede na by the numbers materijal, onda bi morao da isporuči nešto drugo a FADE TO BLACK ne isporučuje.
Međutim, meni je ceo taj cirkus, delom što je snimljen kod nas, delom što glumi Danny Houston, bio gledljiv, mada koliko vidim ostalima baš i nije.
Zabavan detalj je kad kaže jedan od junaka da su u zaveri CIA, mafija i demohrišćani. U trenutku me je podsetilo na poslaničku listu LDP.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment