Pogledao sam MURDER ROCK Lucio Fulcija, courtesy of Kunac.
Film mi je neobično dobro legao. Reč je o naslovu iz 1984. koji predstavlja žestoku 80s ortodosiju, sa nepogrešivim dizajnom, zeitgeističnim skorom Keitha Emersona, koji je učestvovao i u pisanju nekih pesama za film, i Fulcijem u prilično dobroj formi.
Dolaskom na plesačku scenu Njujorka, Brodvej na kome se šepuri bilbord za DREAMGIRLS mjuzikl, u prljave stanove, školske svlačionice, u svet kamera za snimanje nastupa, višesobnih domova u kojima lurkuje slasher, itd., sa fetišima raznih vrsta - od igle koju ubica ubada ispod dojke da bi ubio srce, pa sve do raskopčavanja koje vodi do toga, Fulci dolazi na De Palmin teren.
Otud je gore malo umereniji, i Fulci koliko god može pokušava da postigne De Palminu eleganciju, u čemu relativno uspeva.
Naprosto, Fulci ipak nije toliko u dodiru sa najtananijim aspektima filmskog jezika kao De Palma, i njegovi svi zahvati su vrlo eksplicitni i grubi, i nisu naročito dosetljivi, a isto tako bi se moglo reći da se Fulci ponajviše trudi u akcentovanim situacijama, dok su mnoge, naročito dramske scene, potpuno ispuštene.
U tom smislu, MURDER ROCK ponajviše unazađuje Fulcijev nemar u odnosu na likove gde se ne izdvaja nijedan appealing character, niti se likovi dovoljno razlikuju. Takođe, tu postoji i određeni problem sa glumačkom podelom koji inače muči Fulcija, gde bira prilično jednolično glumce koji ne uspevaju da kreiraju karaktere.
Međutim, kada se sve sabere i oduzme, Fulci je u slučaju MURDER ROCK napravio relevantan rip-off De Palme, a kako Kunac kaže, a nemam razloga da mu ne verujem, i svoj poslednji ozbiljan film.
* * * / * * * *
Film mi je neobično dobro legao. Reč je o naslovu iz 1984. koji predstavlja žestoku 80s ortodosiju, sa nepogrešivim dizajnom, zeitgeističnim skorom Keitha Emersona, koji je učestvovao i u pisanju nekih pesama za film, i Fulcijem u prilično dobroj formi.
Dolaskom na plesačku scenu Njujorka, Brodvej na kome se šepuri bilbord za DREAMGIRLS mjuzikl, u prljave stanove, školske svlačionice, u svet kamera za snimanje nastupa, višesobnih domova u kojima lurkuje slasher, itd., sa fetišima raznih vrsta - od igle koju ubica ubada ispod dojke da bi ubio srce, pa sve do raskopčavanja koje vodi do toga, Fulci dolazi na De Palmin teren.
Otud je gore malo umereniji, i Fulci koliko god može pokušava da postigne De Palminu eleganciju, u čemu relativno uspeva.
Naprosto, Fulci ipak nije toliko u dodiru sa najtananijim aspektima filmskog jezika kao De Palma, i njegovi svi zahvati su vrlo eksplicitni i grubi, i nisu naročito dosetljivi, a isto tako bi se moglo reći da se Fulci ponajviše trudi u akcentovanim situacijama, dok su mnoge, naročito dramske scene, potpuno ispuštene.
U tom smislu, MURDER ROCK ponajviše unazađuje Fulcijev nemar u odnosu na likove gde se ne izdvaja nijedan appealing character, niti se likovi dovoljno razlikuju. Takođe, tu postoji i određeni problem sa glumačkom podelom koji inače muči Fulcija, gde bira prilično jednolično glumce koji ne uspevaju da kreiraju karaktere.
Međutim, kada se sve sabere i oduzme, Fulci je u slučaju MURDER ROCK napravio relevantan rip-off De Palme, a kako Kunac kaže, a nemam razloga da mu ne verujem, i svoj poslednji ozbiljan film.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment