Pogledao sam MURPHY'S LAW, courtesy of Ginger.
Film me je vratio u heyday First Productiona i njihovih izdanja Cannonovih filmova, kada sam ga čini mi se prvi put i gledao.
U svakom slučaju, po meni je kanonski Buchinsky upravo iz faza sa Michael Winnerom i J. Lee Thompsonom, iako je nominalno najveće klasike imao znatno ranije. Kad je reč o Buchinskom in njegovom sveukupnom opusu, njegov najznačajniji film na mojoj intimnoj listi svakako je TELEFON Dona Siegela koji mi i dan-danas odzvanja u sećanju kao prvi susret sa idejom psihomanipulacije. Sećam se da sam ga gledao kada sam išao u vrtić, i da sam mesecima posle toga gledao na sve aktivnosti koje smo imali u vrtiću.
Moja majka je inače veliki fan Buchinskog i samo se njenom lakomislenošću i moglo desiti dsa maleni Cripple dođe u kontakt sa jednim tako opakim ostvarenjem kao što je Siegelinijev TELEFON. Jako dugo sam tragao za VHS kopijom filma i kada sam ga konačno nabavio, pogledao sam ga i nisam se razočarao. U njemu je Siegelini napravio amalgam svojih BODY SNATCHERSa sa detektivskom oštrinom DIRTY HARRYja, poglavlje o TELEFONu u knjizi SIEGEL FILM je takođe zanimljivo pošto je u nastanak ovog filma bila uključena i tada mlada producentkinja Sherry Lansing!
No, dosta sa geekovanjem. Dakle, od majke sam nasledio poštovanje prema Buchinskom, i u MURPHY'S LAW imamo jedan punomasan primer njegove pozne faze, iako bih za potrebe dekadentne zabave uvek radije uzeo totalni sleazefest KINJITE FORBIDDEN SUBJECTS.
U ovom filmu Buchinsky i J. Lee rade tipičan B+ eighties cop film, za koji je naročito karakteristično prisustvo horor elemenata, pošto treba imati na umu da su 80s action i 80s cop kanon stvorili reditelji sa snažnim backgroundom u hororu!
Dakle, sa jedne strane imamo shootout estetiku pandura protiv mafije a sa druge slashera osvetnika. Još je zanimljivije da se J. Lee Thompson, vrlo kompetntan reditelj, ali ne i autor, u ovom filmu zapravo bavi rimejkom svog klasika CAPE FEAR, samo u 80s cop ključu. U priči o tek puštenom psycho ubici koji se sveti čoveku koji ga je priveo pravdi apsolutno postoji eho CAPE FEARa.
da se razumemo, postavljen u kontekst vremena u kome je izašao MURPHY'S LAW je priličan šund, sa jednom od slabijih rola Chucka Buchinskog.
Međutim, u odnosu na današnje filmove, ovaj je itekako sadržajan, a Thopmpson ga vrlo sigurno vodi i režira, i iako je film krajnje nemaštovit, i zaista se derivativnost oseća na svakom koraku, Thompson čini da se cela priča formuliše u jedan zaokružen bioskopski komad, koji predstavlja odličan primer vrhunske B+ kompetencije.
Vrlo je zanimljivo da bi danas ovakav film bio doživljen kao zanimljiva karakterna studija, bio bi prepoznat kao pravi muški povratak korenima, imao bi status i prestiž kao 16 BLOCKS koji inače to uglavnom uopšte nije zaslužio, dočim bi čak i shot-for-shot rimejk MURPHY'S LAW sa Willisom itekako imao pravo na takav status, u savremenom kontekstu.
U svakom sučaju, MURPHY'S LAW je meni poslužio kao odlična prva pomoć u oskudici dobrog pandurskog filma.
* * 1/2 / * * * *
Film me je vratio u heyday First Productiona i njihovih izdanja Cannonovih filmova, kada sam ga čini mi se prvi put i gledao.
U svakom slučaju, po meni je kanonski Buchinsky upravo iz faza sa Michael Winnerom i J. Lee Thompsonom, iako je nominalno najveće klasike imao znatno ranije. Kad je reč o Buchinskom in njegovom sveukupnom opusu, njegov najznačajniji film na mojoj intimnoj listi svakako je TELEFON Dona Siegela koji mi i dan-danas odzvanja u sećanju kao prvi susret sa idejom psihomanipulacije. Sećam se da sam ga gledao kada sam išao u vrtić, i da sam mesecima posle toga gledao na sve aktivnosti koje smo imali u vrtiću.
Moja majka je inače veliki fan Buchinskog i samo se njenom lakomislenošću i moglo desiti dsa maleni Cripple dođe u kontakt sa jednim tako opakim ostvarenjem kao što je Siegelinijev TELEFON. Jako dugo sam tragao za VHS kopijom filma i kada sam ga konačno nabavio, pogledao sam ga i nisam se razočarao. U njemu je Siegelini napravio amalgam svojih BODY SNATCHERSa sa detektivskom oštrinom DIRTY HARRYja, poglavlje o TELEFONu u knjizi SIEGEL FILM je takođe zanimljivo pošto je u nastanak ovog filma bila uključena i tada mlada producentkinja Sherry Lansing!
No, dosta sa geekovanjem. Dakle, od majke sam nasledio poštovanje prema Buchinskom, i u MURPHY'S LAW imamo jedan punomasan primer njegove pozne faze, iako bih za potrebe dekadentne zabave uvek radije uzeo totalni sleazefest KINJITE FORBIDDEN SUBJECTS.
U ovom filmu Buchinsky i J. Lee rade tipičan B+ eighties cop film, za koji je naročito karakteristično prisustvo horor elemenata, pošto treba imati na umu da su 80s action i 80s cop kanon stvorili reditelji sa snažnim backgroundom u hororu!
Dakle, sa jedne strane imamo shootout estetiku pandura protiv mafije a sa druge slashera osvetnika. Još je zanimljivije da se J. Lee Thompson, vrlo kompetntan reditelj, ali ne i autor, u ovom filmu zapravo bavi rimejkom svog klasika CAPE FEAR, samo u 80s cop ključu. U priči o tek puštenom psycho ubici koji se sveti čoveku koji ga je priveo pravdi apsolutno postoji eho CAPE FEARa.
da se razumemo, postavljen u kontekst vremena u kome je izašao MURPHY'S LAW je priličan šund, sa jednom od slabijih rola Chucka Buchinskog.
Međutim, u odnosu na današnje filmove, ovaj je itekako sadržajan, a Thopmpson ga vrlo sigurno vodi i režira, i iako je film krajnje nemaštovit, i zaista se derivativnost oseća na svakom koraku, Thompson čini da se cela priča formuliše u jedan zaokružen bioskopski komad, koji predstavlja odličan primer vrhunske B+ kompetencije.
Vrlo je zanimljivo da bi danas ovakav film bio doživljen kao zanimljiva karakterna studija, bio bi prepoznat kao pravi muški povratak korenima, imao bi status i prestiž kao 16 BLOCKS koji inače to uglavnom uopšte nije zaslužio, dočim bi čak i shot-for-shot rimejk MURPHY'S LAW sa Willisom itekako imao pravo na takav status, u savremenom kontekstu.
U svakom sučaju, MURPHY'S LAW je meni poslužio kao odlična prva pomoć u oskudici dobrog pandurskog filma.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment