THE PROTECTOR

James Glickenhaus je čudan svat i o njemu sam ovde već pisao.

On je old money i sa 45 godina se povukao jer je shvatio da kao nezavisni producent i reditelj više ne može da se nadmeće sa majdžorima. Bila je to 1995. godina i očigledno nije bilo prostora da polazi Cormanovim putem koji je sa sličnim zaključcima onomad upravo krenuo da se takmiči sa njima. 

Glickenhaus je nasledio očevu firmu iz sveta finansija i nastavio je sa životom praćenim dozom dekadencije, tipa napravio je Scuderia Cameron Glickenhaus koja se bavi "budženjem" sportskih kola.

Imajući to sve u vidu, Glickenhaus je autor sa vrlo atipičnom karijerom. Krenuo je kao njujorški grindhouse autor, i uspeo je da se svojim velikim rezultatima nametne do toga da recimo snimi i THE PROTECTOR s kojim je Golden Harvest u saradnji sa Warnerom projektovao prodor Jackie Chana na američko tržište.

Ako imamo u vidu da je Warner bio pivotalan studio i za karijeru Bruce Leeja, pa zatim i prvi pokušaj Jackie Chana, kao i da je doveo Jet Lija prvi put u Holivud (iako Jet upadljivo nijedan svoj bitan holivudski film nije snimio za njih na kraju) možemo reći da je to ključni studio sa prodor HK zvezda. u globalni mejnstrim.

Jackie Chan sa filmom THE PROTECTOR nije prodro u globalni mejnstrim iako je ovaj film uprkos osrednjem bioskopskom rezultatu imao dosta solidan skor za njega van HK, naročito u Americi. Međutim, izazvan ovim filmom Jackie Chan je snimio POLICE STORY, sa idejom da pokaže "kako se to radi" i na kraju sa jednom od iteracija baš tog serijala, on konačno pokorava i Ameriku, doduše nikad više kroz Warner ali kroz njihovu kuću New Line, koja je u nezavisna vremena prva dovela Sonny Chibu na američke ekrane.

Dakle, THE PROTECTOR je zvanično proglašen za film posle kog se Chan zainatio i snimio POLICE STORY da. da pokaže kako se to radi. I u tom pogledu, nema sumnje da je POLICE STORY film koji je u svakom pogledu zaokruženiji i sa više "integriteta".

Međutim, sada sam reprizirao hongkonšku verziju PROTECTORa i moram reći da ni ovaj film nije za potcenjivanje. Nota bene, ovde ima jedna krupna i sjajna deonica koju je Chan sam snimio, i on ga je premontirao do tačke da se bitno razlikuje od američke verzije (ja se iskreno ne sećam koju sam prvo gledao ali mislim da bi po logici stvari morala biti američka jer je bila na nekoj Warnerovoj originalki).

U svakom slučaju, Glickenhaus je želeo da snimi američki buddy cop film u kome uparuje Chana i Danny Aiella, i to je već bio vizionarski potez jer taj format jeste bio osnov njegovih američkih ili amerikanizovanih produkcija, bilo da su s druge strane bili Chris Tucker, Owen Wilson, Johnny Knoxville ili John Cena. Zatim želeo je da sve krene iz jednog teskobnog B-filmskog Njujorka koji ne bi bio stran ni nekoj režiji Williama Lustiga, sa peckinpahovskim slo-mo nasiljem u pojedinim deonicama, walterhillovski grotesknim uličnim bandama i uopšte jednom vrlo naglašenom upotrebom lokacije, miljea i što je najvažnije filmofilskog iskustva Njujorka. Onda se priča seli u Hong Kong u kom se Glickenhaus i grupa građana s kojom je radio drže urbanog pakla, sa pomalo etno-ornamentalistike kao što je tuča na džunkama ali generalno sa opštom okrenutošću betonu, asfaltu, soliterima, industrijskim zonama, salonima za masažu i sličnim tropey objektima.

U pogledu izvedbe, tu je veliki Mark Irwin, čovek koji je definisao signature Cronenbergov look osamdesetih i snimio niz kapitalnih naslova ali kao i uvek kod Chana tu je veliki broj snimatelja. I definitivno se oseća Irwinova estetizacija u onim scenama koje nisu zajednički zločinački poduhvat. Dakle, Glickenhaus je doneo taj njujorški B-movie vajb i meni je to prijalo. Prirodno, ovde ima više pucnjave nego kod Chana inače, ali isto tako, kad se dođe do tuče i akrobacija ima i toga, i ne bih rekao da je Chan u pravu kada Glickenhausa smatra "aljkavim" u realizaciji toga (premda ovo jeste Chanova verzija gde je on "spasavao šta se spasiti može" jelte) pa bih išao toliko daleko da kažem kako je prožimanje dva pristupa akciji ovde dosta organski sprovedeno.

Danny Aiello nije tipičan akcioni heroj a ni komični sidekick i on ponekad u nekim scenama deluje kao turista, ali ukupno uzev snašao se dobro i iako je manje vičan borbi od Chana nije igrao ulogu "fizički nesposobnog brbljivca" što je mahom kasnije bio profil njegovih sidekickova. Aiello se pristojno snašao u ulozi koja izlazi izvan njegovog tipičnog repertoara ali svakako da je za Chanov prodor možda trebalo naći neko tipičnije personality actor rešenje.

U ovoj verziji ima nekih narativnih intervencija u kojoj autori malo gube konce u pripovedanju a ipak je reč o filmu gde je priča koliko-toliko bitna i ima je, ali ništa drastično. S druge strane, akcija je zaista prilično dobra, i sigurno da imamo ovde barem dve vrhunske Chanove scene koje mogu stati uz rame sa onima iz njegovih klasika, pa i pomenutog POLICE STORY.

Stoga, mislim da se Chan ogrešio o PROTECTORa i da je verovatno bio iritiran time što se našao na setu sa rediteljem koji se nešto pita, a u to vreme je on odavno bio gazda svoje karijere i svojih filmova.

No, Chanov loš animus na stranu, PROTECTOR je film čiji je osnovni greh to što nije Warneru doneo željeni uspeoh i čekalo se deset godina na uspelu meč loptu. Sve ostalo je u njemu onoliko dobro koliko treba da bude i zarobljava duh vremena u svakom pogledu.

* * * / * * * *