DARK WATERS

DARK WATERS Todda Haynesa je sudska drama izvedena u jednom konvencionalnom maniru, bez onih eksperimentalnih ukrasa koji inače krase rukopis ovog autora. S druge strane, Haynes ipak unosi izvesnu dozu stilske ambicije u ovaj film i trudi se da ga po nečemu istakne u ponudi sličnih naslova.

U stilskom pogledu, Haynes koketira sa atmosferom horora kada izučava temu korporacije Du Pont i njenog odlaganja toksičnog otpada koji se izlio u pijaću vodu i prvo trovao stoku a potom i ljude. Manifestacije kod stoke tretira pomalo cronenbergovski, stoka ima groteskne izrasline, a ima i bizarno agresivno ponašanje i tu Haynes malo obogaćuje inače solidan, konvencionalan narativ o pravnoj istrazi i procesuiranju.

Ono po čemu se sam slučaj Du Ponta razlikuje od tipičnih do sada viđenih sudskih drama jeste sam odnos tuženih prema sporu. Oni naime prvo koriste formalnu začkoljicu kojom su prikrili zagađenje, potom priznaju krivicu i nagode se, a onda opet na razne načine relativizuju sumu koju moraju da plate.

Spor je dakle postmoderan, više nije pitanje dokazivanja da li je nešto štetno ili ne, da li se zagađenje desilo ili ne, suština je jasna, ali se stvar plasira na formu. Du Pont je gigant hemijske industrije i film ga prikazuje nemilosrdno, i iskazuje mračnu istinu o naizgled veoma uglađenoj firmi koja se trudi da poboljša život potrošača kroz minimalno zagađenje. A u stvari, iza se krije mehanizam pune svesti o štetnosti, i naizmenično čuvanje i nebriga od nusefekata nekih hemikalija.

Mark Ruffalo je našao sebe u ulozi advokata Roberta Billota. On je već ovakve likove igrao, i kod Davida Simona recimo kao gradski većnik, i ovde sada ima svoju sudsku dramu, što je jedna od obaveznih figura za glumce tog kalibra. Međutim, u glumačkom smislu sam proces mu ne daje mogućnost za neki senzacionalni nastup na sudu. Nekog spektakularnog suđenja praktično nema. Glavni ispiti za junaka su u porodičnom domu i po kabinetima u kojima se plaća skupa cena njegove upornosti.

Velikan indie fotografije Ed Lachman je snimio film. DARK WATERS je fino estetizovan, lepo sugeriše protok vremena i smenu epoha. Na kraju ipak, pokazuje određene limite istinite priče, iako je ova prilično zanimljiva i autentična, opet nije nešto što na neki način nismo videli.

* * * / * * * *