Nicolas Cage je bio prevelika A+ zvezda da bi nekuda otišao kada su mu se franšize iz ranih dvehiljaditih prosto izmakle a on skončao u produkcijama Avija Lernera i sličnih bećara koji "prodaju" ime a ne kvalitet. I onda je ubrzo nekako taj njegov čudan spoj žanrovskih projekata i bizarnog overactinga, taj nesklad forme i sadržaja čak i prepoznat kao obeležje, i ostao je negde na obodima orbite mejnstrima, spreman da se vrati u nju kao epizodista.
Istovremeno, njegovo blamiranje po DTV smeću je fetišizirano do tačke da je iznova dobio priliku i indie filmovima i snimio čak neke prilično simpatične naslove.
THE UNBEARABLE WEIGHT OF MASSIVE TALENT je nažalost film koji je mogao da bude njegov comeback ili bar otvaranje novog poglavlja u karijeri ali je na kraju to sve samo prilično žalosna fan fiction koji je na tom nivou najpre trebalo i da ostane.
Tom Gormican je snimio film koji naprosto nije dovoljno inteligentan, duhovit i opšte uzev vešt da bi opravdao svoju meta dimenziju. Priča govori o Nicu Cageu koji toliko posrne u karijeri da za milion dolara odlazi da uveliča rođendan svog bogatog fana iz Španije za kog CIA misli da je ozloglašeni trgovac oružjem.
U prvo vreme se Cage bonduje sa njim, i oni prolaze kroz introspekciju na koju samo fan može da ga podstakne, a onda CIA uzme Cagea pod svoje i on krene da radi za njih, da bi se sve na kraju pretvorilo u parafrazu jednog od njegovih filmova - najviše FACE/OFFa - gde on sada mora da eto bude heroj kakav je na ekranu.
Osnovna postavka filma - glumac koji mora da postane heroj kakvog stalno igra nije nimalo nova ali može biti sveža ako se dobro tretira, ovde nije dobro tretirana.
Meta momenat sa introspekcijom o Cageovoj karijeri je površan i iskreno deluje mi kao da scenaristi baš i nisu neki fanovi i poznavaoci njegovog rada, jer neke bitne tačke nisu obradili. Sve je na nivou banalnog jednodimenzionalnog vica, plus na sve to nije baš sjajno izvedeno.
U ovom filmu, budući prinuđen da sada napravi neki samosvesni iskorak u nešto što je komentar njegove glume, Cage pokazuje da je spreman da se našali na svoj račun, sad kad su to svi već obavili, ali celom ovom procesu prilazi sa vrlo malo energije. Dok je masa drugih filmova i kad nije o njemu, uglavnom bila o njemu, sada kada imamo film koji je bukvalno o njemu, on je nekako indisponiran, a materijal nije dovoljno dobar da nametne nekog drugog.
Kad se na to doda da je film produkciono dosta oskudan, iako želi da bude zapravo bogatiji nego tipičan Cage iz ove faze, i ako imamo u vidu da sjajna ekipa okupljena oko Cagea a tu su Sharon Horgan, Tiffany Hadish, Paco Leon itd. prisutna ali sa skromnom minutažom, onda ovde nema baš šta da se vidi.
Možda je u ovoj podeli "najsvežiji" Paco Leon jer ipak ne snima američki film svaki dan.
Tom Gormican sve realizuje rutinski, bez mnogo veštine i kreativnosti, film je prespor, ima mnogo viškova u scenama, mizanscenski je krut, lokacije su mogle biti bolje iskorišćene...
Sve u svemu, ovo je dosta slab film sa Nicom Cageom što nije ništa novo u današnje vreme. Međutim, ovaj film je pretendovao da ne bude "još jedan film sa Cageom", već naprotiv, da bude baš sveže sagledavanje tog gde se on i kako našao u svojoj karijeri. Ono što smo dobili je možda objašnjenje kako je Cage dospeo ovde.
Naime, on je bio A+ zvezda, oskarovac sa jakim franšizama, velikim blokbasterima i imenom koje ceni kritika, ali izgleda da nije bio "autor" u smislu da nije umeo da izabere koji filmovi odgovaraju njegovom senzibilitetu i karijeri. I onda je krenuo postepeni pad, pojačan teškoćama oko poreza usled kojih je uzimao sve što mu se nudilo.
Ako imamo to u vidu, ne čudi da je THE UNBEARABLE WEIGHT OF MASSIVE TALENT ovako tupav i površan, i da sam Cage na njemu više nije intervenisao. Ako pogledamo neka imena koja sad imaju slump, kao što je Mel Gibson, vidimo da čak i u besmislenim filmovima on neprestano vrlo svesno polemiše sa svojim imidžom, gresima prošlosti i sl. i dekonstruiše sve to. Njegove od uloge od EDGE OF DARNESS do danas su priče o iskupljenju, pa makar to bio i banalni akcioni triler FORCE OF NATURE u kom film oživi kad Mel Gibson donese ne samo šarm već i ličnu dimenziju.
Kod Cagea to prosto nedostaje u ovom filmu. Njegov pečat je sada postao overacting, vrištanje, kreveljenje, on se šali sa tim, ali ne dekonstruiše ništa bitno. Kad na to dodamo da je ovaj film i filmofilski bezvredan, rezultat nije izostao.
Cage je ove meta-sadržaje mnogo ozbiljnije tretirao u rukama Charlieja Kaufmana i Spikea Jonzea kroz ADAPTATION, film koji je mene iritirao ali to ne znači da nema vrednost. Ovde je on daleko od toga. Gormican nije Kaufman, niti treba da bude. Ali nažalost nije ni mnogo iznad nekog fanfic autora čiji tekst ostaje zauvek okačen na nekom forumu.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment